Ирачки рат на суду

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 9. јануара – Рат у Ираку доспео је и до америчког војног суда. Артиљеријски поручник са Хаваја Ехрен Ватада (29) одбио је да оде на тај фронт тврдећи да је оружана интервенција САД тамо незаконита па да би учешћем у њој починио ратни злочин, због чега је против њега покренут процес у коме му прети казна од шест година затвора.

Случај је узбудио Американце. Армијска хијерархија га сматра дезертером чији пример може "врло негативно" да утиче на и онако смањени борбени морал њених трупа, док организације за заштиту грађанских права истичу да је поручник "само практиковао уставом гарантовану слободу говора", па и да је "на чињеницама засновао исказ о нелегалности рата у Ираку".

Нова стратегија

Ватада је, тврде хроничари, први овдашњи активни официр који није послушао наређење да са својом јединицом оде на ирачко бојиште, где ствари већ подуже иду "наопако" по Американце. До покретања поступка против њега долази у време кад председник Џорџ Буш, приморан да призна неуспехе на фронту, припрема "нову стратегију", после смене на челу Пентагона и најављених промена на два главна генералска оперативна командна места.

Оптужени поручник је тренутно "један од највећих овдашњих дисидената", оценио је часопис "Ролинг стоун". Донедавно је, међутим, изгледало да ће Ватада постати један од армијских "стубова".

На хавајском Пацифичком универзитету дипломирао је 2003. са свим највишим оценама и прикључио се копненој војсци убрзо после почетка рата у Ираку (марта 2003). "Примеран" и "један од најбољих" – оцене су којима су старешине пропратиле прво службовање тог некадашњег скаута у Јужној Кореји.

По повратку у базу Форт Луис, у северозападној савезној држави Вашингтон, он је у прошлог јануара одбио да оде у Ирак са 4.000 припадника своје јединице. Такав корак је образложио као последицу своје спознаје – на основу вишемесечног проучавања међународног права, историје Ирака, написа научника, ставова владиних и невладиних организација – да је амерички ратни поход на ту земљу нелегалан. Позвао се, уз остало, на уставне оквире председничких овлашћења, Повељу УН, Женевске конвенције и принципе Нирнбершког процеса (нацистима после Другог светског рата) који "забрањују агресивни рат", уједно подсећајући да су се показале нетачним тврдње Вашингтона, које су послужиле као повод за инвазију, да ирачки режим поседује оружје за масовно уништавање и да одржава везе са Ал каидом.

На претпроцесном рочишту, у војном суду у Форт Луису, дошло је до индикативне полемике међу правницима. Заступајући став о нелегалности рата у Ираку, бранилац је, како је известио репортер "Њуз трибјуна" , рекао и да је Нирнбершки процес установио да "слушање наређења претпостављеног не може да буде оправдање војнику за извршење злочина". Тужилац је нагласио, пак, да је одлука да се крене у рат ствар извршне и законодавне а не судске власти. С таквом тезом сложио се судија, потпуковник Џон Хед, уз напомену да би примена нирнбершког принципа дошла у обзир да је оптужени, на пример, одбио да убије затвореника…    

Јавна драматизација око Ватаде почела је његовим говором прошлог 12. августа у Сијетлу, на конвенцији Ветерана за мир, у коме је, поред већ поменутих критика, Бушовој администрацији ставио на терет да је "обманом гурнула земљу у рат" где је "армија САД ангажована у масовном убијању и злостављању Ирачана". Надлежни су поручника хитро прозвали за низ преступа да би, касније, оптужницу свели на две тачке: неизвршавање наредбе о ратном распоређивању и "понашање непримерено официру и џентлмену", пренела је хавајска телевизија КХНЛ.

Протести пацифиста

Спор је знатно шири од формалне оптужнице по којој ће Ватада одговарати пред војним судом 5. фебруара. Ако би, којим случајем, био ослобођен одговорности – посредно би се признало да је у праву што тврди да је незаконит рат у Ираку. Буде ли осуђен, као што се претпоставља, биће то "кршење неприкосновености слободе изражавања и кажњавање војника који се бори за демократске вредности" – истиче се у саопштењу хавајског огранка Удружења грађана јапанских Американаца.

Ангажовала се и оптуженикова мајка Керолин Хо, јапанског порекла. Зар може да буде криминалац човек који одбија да учествује у ратним злочинима – упитала их је, заступајући синовљеве погледе.

Ватада је противник рата у Ираку, али не и рата уопште. Понудио је да оде на фронт у Авганистану, где интервенцију сматра легалном, али му такав нови распоред није одобрен.