Irački rat na sudu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 9. januara – Rat u Iraku dospeo je i do američkog vojnog suda. Artiljerijski poručnik sa Havaja Ehren Vatada (29) odbio je da ode na taj front tvrdeći da je oružana intervencija SAD tamo nezakonita pa da bi učešćem u njoj počinio ratni zločin, zbog čega je protiv njega pokrenut proces u kome mu preti kazna od šest godina zatvora.

Slučaj je uzbudio Amerikance. Armijska hijerarhija ga smatra dezerterom čiji primer može "vrlo negativno" da utiče na i onako smanjeni borbeni moral njenih trupa, dok organizacije za zaštitu građanskih prava ističu da je poručnik "samo praktikovao ustavom garantovanu slobodu govora", pa i da je "na činjenicama zasnovao iskaz o nelegalnosti rata u Iraku".

Nova strategija

Vatada je, tvrde hroničari, prvi ovdašnji aktivni oficir koji nije poslušao naređenje da sa svojom jedinicom ode na iračko bojište, gde stvari već poduže idu "naopako" po Amerikance. Do pokretanja postupka protiv njega dolazi u vreme kad predsednik Džordž Buš, primoran da prizna neuspehe na frontu, priprema "novu strategiju", posle smene na čelu Pentagona i najavljenih promena na dva glavna generalska operativna komandna mesta.

Optuženi poručnik je trenutno "jedan od najvećih ovdašnjih disidenata", ocenio je časopis "Roling stoun". Donedavno je, međutim, izgledalo da će Vatada postati jedan od armijskih "stubova".

Na havajskom Pacifičkom univerzitetu diplomirao je 2003. sa svim najvišim ocenama i priključio se kopnenoj vojsci ubrzo posle početka rata u Iraku (marta 2003). "Primeran" i "jedan od najboljih" – ocene su kojima su starešine propratile prvo službovanje tog nekadašnjeg skauta u Južnoj Koreji.

Po povratku u bazu Fort Luis, u severozapadnoj saveznoj državi Vašington, on je u prošlog januara odbio da ode u Irak sa 4.000 pripadnika svoje jedinice. Takav korak je obrazložio kao posledicu svoje spoznaje – na osnovu višemesečnog proučavanja međunarodnog prava, istorije Iraka, napisa naučnika, stavova vladinih i nevladinih organizacija – da je američki ratni pohod na tu zemlju nelegalan. Pozvao se, uz ostalo, na ustavne okvire predsedničkih ovlašćenja, Povelju UN, Ženevske konvencije i principe Nirnberškog procesa (nacistima posle Drugog svetskog rata) koji "zabranjuju agresivni rat", ujedno podsećajući da su se pokazale netačnim tvrdnje Vašingtona, koje su poslužile kao povod za invaziju, da irački režim poseduje oružje za masovno uništavanje i da održava veze sa Al kaidom.

Na pretprocesnom ročištu, u vojnom sudu u Fort Luisu, došlo je do indikativne polemike među pravnicima. Zastupajući stav o nelegalnosti rata u Iraku, branilac je, kako je izvestio reporter "Njuz tribjuna" , rekao i da je Nirnberški proces ustanovio da "slušanje naređenja pretpostavljenog ne može da bude opravdanje vojniku za izvršenje zločina". Tužilac je naglasio, pak, da je odluka da se krene u rat stvar izvršne i zakonodavne a ne sudske vlasti. S takvom tezom složio se sudija, potpukovnik Džon Hed, uz napomenu da bi primena nirnberškog principa došla u obzir da je optuženi, na primer, odbio da ubije zatvorenika…    

Javna dramatizacija oko Vatade počela je njegovim govorom prošlog 12. avgusta u Sijetlu, na konvenciji Veterana za mir, u kome je, pored već pomenutih kritika, Bušovoj administraciji stavio na teret da je "obmanom gurnula zemlju u rat" gde je "armija SAD angažovana u masovnom ubijanju i zlostavljanju Iračana". Nadležni su poručnika hitro prozvali za niz prestupa da bi, kasnije, optužnicu sveli na dve tačke: neizvršavanje naredbe o ratnom raspoređivanju i "ponašanje neprimereno oficiru i džentlmenu", prenela je havajska televizija KHNL.

Protesti pacifista

Spor je znatno širi od formalne optužnice po kojoj će Vatada odgovarati pred vojnim sudom 5. februara. Ako bi, kojim slučajem, bio oslobođen odgovornosti – posredno bi se priznalo da je u pravu što tvrdi da je nezakonit rat u Iraku. Bude li osuđen, kao što se pretpostavlja, biće to "kršenje neprikosnovenosti slobode izražavanja i kažnjavanje vojnika koji se bori za demokratske vrednosti" – ističe se u saopštenju havajskog ogranka Udruženja građana japanskih Amerikanaca.

Angažovala se i optuženikova majka Kerolin Ho, japanskog porekla. Zar može da bude kriminalac čovek koji odbija da učestvuje u ratnim zločinima – upitala ih je, zastupajući sinovljeve poglede.

Vatada je protivnik rata u Iraku, ali ne i rata uopšte. Ponudio je da ode na front u Avganistanu, gde intervenciju smatra legalnom, ali mu takav novi raspored nije odobren.