И лекари би националне пензије

Поводом низа текстова у „Политици“ и многобројних реаговања јавних личности око националних пензија у култури, огласио се и истакнути новинар, дугогодишњи новинар „Политике“ и аутор ТВ емисије „Пулс живота“ Драгутин Грегорић. Он је заједно с колегом Милошем Лазићем, још пре три године, покренуо иницијативу коју је подржало више од 250 истакнутих медицинских стручњака и професора, да и лекари, преко Министарства здравља, добијају национална признања, пензије.

Идеју је, каже, категорички одбио бивши министар здравља Томица Милосављевић! Међутим, и пре него што је постао министар здравља, проф. др Зоран Станковић подржао је ову иницијативу, а пре две недеље и јавно, учествујући у новогодишњој емисији „Пулс живота“.

Претпрошле године је и Српско лекарско друштво упутило слично писмо с таквом препоруком члановима Владе, премијеру Мирку Цветковићу, о чему је обавештен и председник Републике Борис Тадић.

За разлику од уметника и стручњака у култури, чији је број с првобитних 258 нарастао сада на око 400 добитника ових пензија, „хероји у белим мантилима“ су далеко реалнији и скромнији. Према речима Грегорића, они су за узор узели модел Француске академије наука, у којој је чланство доживотно а број ограничен на педесетак. Нови чланови попуњавају места преминулих.

Према тим проценама, број наших истакнутих лекара с националном пензијом могао би да буде мањи од 60, бирани по изузетно строгим критеријумима. Тих 60 лауреата са по 50.000 динара оптеретили би буџет са око 36 милиона динара, што је много мање и готово занемарљиво у односу на неке друге мање важне издатке, сматра Грегорић.

У току три године, колико се емитује емисија „Пулс живота“, Грегорић је угостио више од 250 еминентних медицинских стручњака, председника светских бордова, носилаца Легије части, професора наших и страних универзитета и сви су подржали ову иницијативу.

Међу њима, академици професори Миодраг Остојић, Горан Милашиновић, Марко Бумбаширевић, Радоје Чоловић, Предраг Пешко, Марјан Новаковић, начелник ВМА, и други. Сагласност су дали и представници свих здравствених институција, чека се једино – Министарство здравља.

Иако влада уверење да лекари сасвим добро живе и у пензији, реалност то демантује. Много је примера изузетних светских стручњака, хуманиста који су пре две и више деценија отишли у пензију, попут професора Драгомира Младеновића, познатог акушера и гинеколога, професора Медицинског факултета, аутора незаобилазних стручних књига, човека институције који је „изродио“ толики број беба као за три Лесковца, једног од хероја „белих мантила“, који сада, у деветој деценији живота, једва саставља крај с крајем с минималном пензијом.

Или, уважени професор, офталмолог светског гласа Златимир Кецмановић, сада у десетој деценији живота. Нажалост, нису они једини врхунски стручњаци медицине којима би „национална“ пензија и те како значила, као што има и оних, попут Љубише Ракића, који подржавају иницијативу, али сами никад не би узели „националну“ пензију или би је се одрекли у хуманитарне сврхе.