I lekari bi nacionalne penzije

Povodom niza tekstova u „Politici“ i mnogobrojnih reagovanja javnih ličnosti oko nacionalnih penzija u kulturi, oglasio se i istaknuti novinar, dugogodišnji novinar „Politike“ i autor TV emisije „Puls života“ Dragutin Gregorić. On je zajedno s kolegom Milošem Lazićem, još pre tri godine, pokrenuo inicijativu koju je podržalo više od 250 istaknutih medicinskih stručnjaka i profesora, da i lekari, preko Ministarstva zdravlja, dobijaju nacionalna priznanja, penzije.

Ideju je, kaže, kategorički odbio bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević! Međutim, i pre nego što je postao ministar zdravlja, prof. dr Zoran Stanković podržao je ovu inicijativu, a pre dve nedelje i javno, učestvujući u novogodišnjoj emisiji „Puls života“.

Pretprošle godine je i Srpsko lekarsko društvo uputilo slično pismo s takvom preporukom članovima Vlade, premijeru Mirku Cvetkoviću, o čemu je obavešten i predsednik Republike Boris Tadić.

Za razliku od umetnika i stručnjaka u kulturi, čiji je broj s prvobitnih 258 narastao sada na oko 400 dobitnika ovih penzija, „heroji u belim mantilima“ su daleko realniji i skromniji. Prema rečima Gregorića, oni su za uzor uzeli model Francuske akademije nauka, u kojoj je članstvo doživotno a broj ograničen na pedesetak. Novi članovi popunjavaju mesta preminulih.

Prema tim procenama, broj naših istaknutih lekara s nacionalnom penzijom mogao bi da bude manji od 60, birani po izuzetno strogim kriterijumima. Tih 60 laureata sa po 50.000 dinara opteretili bi budžet sa oko 36 miliona dinara, što je mnogo manje i gotovo zanemarljivo u odnosu na neke druge manje važne izdatke, smatra Gregorić.

U toku tri godine, koliko se emituje emisija „Puls života“, Gregorić je ugostio više od 250 eminentnih medicinskih stručnjaka, predsednika svetskih bordova, nosilaca Legije časti, profesora naših i stranih univerziteta i svi su podržali ovu inicijativu.

Među njima, akademici profesori Miodrag Ostojić, Goran Milašinović, Marko Bumbaširević, Radoje Čolović, Predrag Peško, Marjan Novaković, načelnik VMA, i drugi. Saglasnost su dali i predstavnici svih zdravstvenih institucija, čeka se jedino – Ministarstvo zdravlja.

Iako vlada uverenje da lekari sasvim dobro žive i u penziji, realnost to demantuje. Mnogo je primera izuzetnih svetskih stručnjaka, humanista koji su pre dve i više decenija otišli u penziju, poput profesora Dragomira Mladenovića, poznatog akušera i ginekologa, profesora Medicinskog fakulteta, autora nezaobilaznih stručnih knjiga, čoveka institucije koji je „izrodio“ toliki broj beba kao za tri Leskovca, jednog od heroja „belih mantila“, koji sada, u devetoj deceniji života, jedva sastavlja kraj s krajem s minimalnom penzijom.

Ili, uvaženi profesor, oftalmolog svetskog glasa Zlatimir Kecmanović, sada u desetoj deceniji života. Nažalost, nisu oni jedini vrhunski stručnjaci medicine kojima bi „nacionalna“ penzija i te kako značila, kao što ima i onih, poput Ljubiše Rakića, koji podržavaju inicijativu, ali sami nikad ne bi uzeli „nacionalnu“ penziju ili bi je se odrekli u humanitarne svrhe.