Коељо најчитанији

На основу података прикупљених из мреже библиотека града Београда, најчитанија књига на страном језику протекле године била је "Захир" Паула Коеља, у издању "Паидеје", а на листи од десет најчитанијих следе "Да Винчијев код" Дена Брауна (Соларис), затим "Зовем се црвено" Орхана Памука (Геопоетика), "Мемоари једне гејше" Артура Голдена (Народна књига), "Анђели и демони" Дена Брауна (Соларис) и друге.

Ово је саопштено јуче, када је Библиотека града Београда свечано обележила седамдесет шест година постојања, додељујући своја традиционална признања. Награда "Марија Илић-Агапова" најбољем библиотекару за 2006. годину припала је Олги Красић-Марјановић, а "Глигорије Возаровић" (у три категорије) припао је најбољим издавачима "Booklend-у" и "Креативном центру", најбољем књижару Снежани Кундаковић из Панчева и књиговесцу Момчилу Стојчићу, из београдске "Књиговезнице Паштрмац".

Поздравну реч на свечаности посвећеној дану Библиотеке града Београда одржао је њен управник Јован Радуловић, подсетивши, између осталог, и на то да је у прошлој години само у једном дану књиге позајмило више од хиљаду корисника.

– Највећа смо јавна и позајмна библиотека, не само у нашој земљи, већ и у региону. То значи да имамо близу 110 хиљада читалаца, да годишње набавимо око 120 хиљада нових књига, да наши читаоци годишње користе или позајме више од 200 хиљада библиотечких јединица, а да близу 210 хиљада посетилаца присуствује нашим културним програмима и изложбама – рекао је Јован Радуловић, позивајући општинске власти Новог Београда, Савског венца, Раковице и Гроцке да нешто учине за своје општинске библиотеке.

– Наше колеге широм Србије завиде нам како о нама брине наш оснивач Скупштина града Београда, сви помињу како камионима развозимо књиге по библиотекама. То је тачно, али још увек смо далеко од оне идеалне бројке, да у сваки, од осамдесет активних огранака, уђе бар један примерак нове књиге. У овој и следећих година предстоји нам велика и стална замена дотрајалог књижног фонда, посебно у дечјим одељењима – додао је Јован Радуловић.

У образложењу награде "Марија Илић-Агапова", која је за 2006. годину припала Олги Красић-Марјановић, стоји да се изложбама ове ауторке посвећене Јовану Јовановићу Змају, Кишу, Стерији, Слободану Селенићу, Владану Десници, Библиотека града Београда успешно представила и у Бечу, Будимпешти, Црној Гори и широм Србије. Захваливши на награди, Олга Красић-Марјановић је, између осталог, рекла:

– Нисам сигурна да жене владају политиком, економијом и светом, али знам да су оне водећи и најбројнији библиотекари у српским, београдским и светским библиотекама. У Библиотеци града Београда тако је од самих почетака, тачније од 1931. године када је управник постала Марија Илић-Агапова, образована и умна жена, заљубљеник у свој народ и посао.