Koeljo najčitaniji

Na osnovu podataka prikupljenih iz mreže biblioteka grada Beograda, najčitanija knjiga na stranom jeziku protekle godine bila je "Zahir" Paula Koelja, u izdanju "Paideje", a na listi od deset najčitanijih slede "Da Vinčijev kod" Dena Brauna (Solaris), zatim "Zovem se crveno" Orhana Pamuka (Geopoetika), "Memoari jedne gejše" Artura Goldena (Narodna knjiga), "Anđeli i demoni" Dena Brauna (Solaris) i druge.

Ovo je saopšteno juče, kada je Biblioteka grada Beograda svečano obeležila sedamdeset šest godina postojanja, dodeljujući svoja tradicionalna priznanja. Nagrada "Marija Ilić-Agapova" najboljem bibliotekaru za 2006. godinu pripala je Olgi Krasić-Marjanović, a "Gligorije Vozarović" (u tri kategorije) pripao je najboljim izdavačima "Booklend-u" i "Kreativnom centru", najboljem knjižaru Snežani Kundaković iz Pančeva i knjigovescu Momčilu Stojčiću, iz beogradske "Knjigoveznice Paštrmac".

Pozdravnu reč na svečanosti posvećenoj danu Biblioteke grada Beograda održao je njen upravnik Jovan Radulović, podsetivši, između ostalog, i na to da je u prošloj godini samo u jednom danu knjige pozajmilo više od hiljadu korisnika.

– Najveća smo javna i pozajmna biblioteka, ne samo u našoj zemlji, već i u regionu. To znači da imamo blizu 110 hiljada čitalaca, da godišnje nabavimo oko 120 hiljada novih knjiga, da naši čitaoci godišnje koriste ili pozajme više od 200 hiljada bibliotečkih jedinica, a da blizu 210 hiljada posetilaca prisustvuje našim kulturnim programima i izložbama – rekao je Jovan Radulović, pozivajući opštinske vlasti Novog Beograda, Savskog venca, Rakovice i Grocke da nešto učine za svoje opštinske biblioteke.

– Naše kolege širom Srbije zavide nam kako o nama brine naš osnivač Skupština grada Beograda, svi pominju kako kamionima razvozimo knjige po bibliotekama. To je tačno, ali još uvek smo daleko od one idealne brojke, da u svaki, od osamdeset aktivnih ogranaka, uđe bar jedan primerak nove knjige. U ovoj i sledećih godina predstoji nam velika i stalna zamena dotrajalog knjižnog fonda, posebno u dečjim odeljenjima – dodao je Jovan Radulović.

U obrazloženju nagrade "Marija Ilić-Agapova", koja je za 2006. godinu pripala Olgi Krasić-Marjanović, stoji da se izložbama ove autorke posvećene Jovanu Jovanoviću Zmaju, Kišu, Steriji, Slobodanu Seleniću, Vladanu Desnici, Biblioteka grada Beograda uspešno predstavila i u Beču, Budimpešti, Crnoj Gori i širom Srbije. Zahvalivši na nagradi, Olga Krasić-Marjanović je, između ostalog, rekla:

– Nisam sigurna da žene vladaju politikom, ekonomijom i svetom, ali znam da su one vodeći i najbrojniji bibliotekari u srpskim, beogradskim i svetskim bibliotekama. U Biblioteci grada Beograda tako je od samih početaka, tačnije od 1931. godine kada je upravnik postala Marija Ilić-Agapova, obrazovana i umna žena, zaljubljenik u svoj narod i posao.