Господин, а не друг

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, јануара – У Народној галерији у Љубљани отворена је уводна изложба за "Плечникову годину", којом држава целу 2007. проглашава годином у којој се обележава 135. годишњица од рођења и 50. годишњица од смрти Јоже Плечника, највећег словеначког и југословенског архитекте чија су дела изборила бесмртност за свог аутора. Плечник је иза себе оставио богату баштину у више европских градова, од Прага преко Беча и родне Љубљане до Београда.

"Јоже Плечник је, у време када се рађала модерна архитектура, свесно изабрао самосвојан уметнички пут на трагу класичних извора архитектуре, чиме је доказао своју снагу и стручну сувереност. Његова ’девијација’, одступање од главних токова развоја тадашње архитектуре, није била заостајање већ шанса за откривање новог", записао је у уводу књиге "Јоже Плечник – Беч, Праг, Љубљана" аутор изложбе Дамјан Преловшек. Плечника су земљаци подигли на пиједестал националне иконе (његов лик је красио новчанице од 500 толара, а сада је његово дело овековечено на словеначком евро-новчићу од 10 центи, на којем је угравиран никада изграђени словеначки парламент – "Катедрала слободе", у облику шиљате куле са много прозора).

Словенија је показала да архитектура и дизајн могу бити употребљени као део националног идентитета, тако што је у Европу и свет поново лансирала Плечниково дело. Власт и струка прогласили су Плечника генијем и "мајстором у кршењу класичних канона лепоте" у архитектури. "Плечник није волео бетон, голе фасаде ни небодере а инспирацију је проналазио у антици, иако се у наше време гради другачије", подсетио је министар за културу Васко Симонити на отварању изложбе, уз напомену да "ко разуме посебан језик архитектуре, схвата Плечникову поезију као космополитску химну нашем простору и човеку".

Плечник је одбацио савршено чисте празне површине које одликују модерну архитектуру и дизајн, и окренуо се формама које садрже "сенке и страст". То се назире на 32 паноа са више од 900 фотографија које савременицима приближавају његов живот и рад. Изложбу увеличавају и оригинални предмети које су галерији позајмили други музеји и приватни колекционари, између осталих и реплика Плечниковог сата из 1903. Њу је, према оригиналном нацрту и фотографији израдио љубљански сајџија Јуриј Хубчер, јер је Јаншина влада одредила да се тај сат постави као украс у ходнику испред сале за расправе у палати Европског савета у Бриселу, поводом председавања Словеније ЕУ, почетком 2008.

Јоже Плечник је радио у очевој столарској радњи пошто је понављао први разред ниже гимназије. Наставио је школовање у Грацу и стекао звање уметничког столара и дизајнера намештаја. Архитектура га је привукла кад је видео планове за берлинску катедралу Ота Вагнера, чији је ученик постао у Бечу. Усавршавао се у Италији и Француској, да би 1911. постао професор Уметничко-занатске школе у Прагу. Аутор је прелепе Зацхрелове куће у Бечу, а у предграђу Отакринг Цркве св. Духа. У чешкој метрополи је уређивао ентеријере, пре свега председничку резиденцију и вртове замка Храдчани. И Београд има његово дело – Цркву св. Антона.

Плечник, родоначелник модерне словеначке архитектуре, оставио је главни печат не само на урбанистичкој слици престонице Словеније него и на изгледу улица, тргова (Тромостовје, мост преко Љубљанице у центру града), паркова (шеталиште у Тиволију), као и знаменитог меморијалног комплекса гробља Жале. Умро је 7. јануара 1957.

Изложба ће бити отворена до 25. фебруара, улаз бесплатан.

-----------------------------------------------------------

Плечник и краљ Александар

Директор Архитектонског музеја у Љубљани Петер Кречич подсећа читаоце "Политике" да је Плечник опчинио и краља Александра Карађорђевића, за кога је, као и за краљицу Марију, подигао најлепше виле на Бледу и ловачку брвнару у Камнику. Плечник је био прилично својеглав, а у време комунизма остао је господин, никад није постао друг, иако необично скроман. О томе сведочи анегдота како се одазвао позиву краља Александра да дође у Београд, пошто је краља тадашње заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца на Плечника упозорио Масарик, упитавши га зар не зна да у земљи има сјајног архитекту? Краљ Александар је позвао Плечника и послао по њега краљевски вагон, за пут возом између Љубљане и Београда.

Плечник, међутим, није хтео да путује као краљ, већ је купио карту за трећи разред. Искрцао се у Београду и кренуо пешице пут Двора, док су краљеви људи забезекнуто претраживали празан вагон и станицу. Настала је трка док краљевски гост није на улици пронађен, захваљујући детаљном опису Плечникове фигуре. Намолили су га да уђе у лимузину и "на нивоу" стигне на аудијенцију. Иако се допао краљу Александру, схватио је да у Србији за њега нема хлеба, "јер су Двор тада узаптили – немачки архитекти".