Gospodin, a ne drug

Od našeg stalnog dopisnika
LjUBLjANA, januara – U Narodnoj galeriji u Ljubljani otvorena je uvodna izložba za "Plečnikovu godinu", kojom država celu 2007. proglašava godinom u kojoj se obeležava 135. godišnjica od rođenja i 50. godišnjica od smrti Jože Plečnika, najvećeg slovenačkog i jugoslovenskog arhitekte čija su dela izborila besmrtnost za svog autora. Plečnik je iza sebe ostavio bogatu baštinu u više evropskih gradova, od Praga preko Beča i rodne Ljubljane do Beograda.

"Jože Plečnik je, u vreme kada se rađala moderna arhitektura, svesno izabrao samosvojan umetnički put na tragu klasičnih izvora arhitekture, čime je dokazao svoju snagu i stručnu suverenost. Njegova ’devijacija’, odstupanje od glavnih tokova razvoja tadašnje arhitekture, nije bila zaostajanje već šansa za otkrivanje novog", zapisao je u uvodu knjige "Jože Plečnik – Beč, Prag, Ljubljana" autor izložbe Damjan Prelovšek. Plečnika su zemljaci podigli na pijedestal nacionalne ikone (njegov lik je krasio novčanice od 500 tolara, a sada je njegovo delo ovekovečeno na slovenačkom evro-novčiću od 10 centi, na kojem je ugraviran nikada izgrađeni slovenački parlament – "Katedrala slobode", u obliku šiljate kule sa mnogo prozora).

Slovenija je pokazala da arhitektura i dizajn mogu biti upotrebljeni kao deo nacionalnog identiteta, tako što je u Evropu i svet ponovo lansirala Plečnikovo delo. Vlast i struka proglasili su Plečnika genijem i "majstorom u kršenju klasičnih kanona lepote" u arhitekturi. "Plečnik nije voleo beton, gole fasade ni nebodere a inspiraciju je pronalazio u antici, iako se u naše vreme gradi drugačije", podsetio je ministar za kulturu Vasko Simoniti na otvaranju izložbe, uz napomenu da "ko razume poseban jezik arhitekture, shvata Plečnikovu poeziju kao kosmopolitsku himnu našem prostoru i čoveku".

Plečnik je odbacio savršeno čiste prazne površine koje odlikuju modernu arhitekturu i dizajn, i okrenuo se formama koje sadrže "senke i strast". To se nazire na 32 panoa sa više od 900 fotografija koje savremenicima približavaju njegov život i rad. Izložbu uveličavaju i originalni predmeti koje su galeriji pozajmili drugi muzeji i privatni kolekcionari, između ostalih i replika Plečnikovog sata iz 1903. Nju je, prema originalnom nacrtu i fotografiji izradio ljubljanski sajdžija Jurij Hubčer, jer je Janšina vlada odredila da se taj sat postavi kao ukras u hodniku ispred sale za rasprave u palati Evropskog saveta u Briselu, povodom predsedavanja Slovenije EU, početkom 2008.

Jože Plečnik je radio u očevoj stolarskoj radnji pošto je ponavljao prvi razred niže gimnazije. Nastavio je školovanje u Gracu i stekao zvanje umetničkog stolara i dizajnera nameštaja. Arhitektura ga je privukla kad je video planove za berlinsku katedralu Ota Vagnera, čiji je učenik postao u Beču. Usavršavao se u Italiji i Francuskoj, da bi 1911. postao profesor Umetničko-zanatske škole u Pragu. Autor je prelepe Zachrelove kuće u Beču, a u predgrađu Otakring Crkve sv. Duha. U češkoj metropoli je uređivao enterijere, pre svega predsedničku rezidenciju i vrtove zamka Hradčani. I Beograd ima njegovo delo – Crkvu sv. Antona.

Plečnik, rodonačelnik moderne slovenačke arhitekture, ostavio je glavni pečat ne samo na urbanističkoj slici prestonice Slovenije nego i na izgledu ulica, trgova (Tromostovje, most preko Ljubljanice u centru grada), parkova (šetalište u Tivoliju), kao i znamenitog memorijalnog kompleksa groblja Žale. Umro je 7. januara 1957.

Izložba će biti otvorena do 25. februara, ulaz besplatan.

-----------------------------------------------------------

Plečnik i kralj Aleksandar

Direktor Arhitektonskog muzeja u Ljubljani Peter Krečič podseća čitaoce "Politike" da je Plečnik opčinio i kralja Aleksandra Karađorđevića, za koga je, kao i za kraljicu Mariju, podigao najlepše vile na Bledu i lovačku brvnaru u Kamniku. Plečnik je bio prilično svojeglav, a u vreme komunizma ostao je gospodin, nikad nije postao drug, iako neobično skroman. O tome svedoči anegdota kako se odazvao pozivu kralja Aleksandra da dođe u Beograd, pošto je kralja tadašnje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca na Plečnika upozorio Masarik, upitavši ga zar ne zna da u zemlji ima sjajnog arhitektu? Kralj Aleksandar je pozvao Plečnika i poslao po njega kraljevski vagon, za put vozom između Ljubljane i Beograda.

Plečnik, međutim, nije hteo da putuje kao kralj, već je kupio kartu za treći razred. Iskrcao se u Beogradu i krenuo pešice put Dvora, dok su kraljevi ljudi zabezeknuto pretraživali prazan vagon i stanicu. Nastala je trka dok kraljevski gost nije na ulici pronađen, zahvaljujući detaljnom opisu Plečnikove figure. Namolili su ga da uđe u limuzinu i "na nivou" stigne na audijenciju. Iako se dopao kralju Aleksandru, shvatio je da u Srbiji za njega nema hleba, "jer su Dvor tada uzaptili – nemački arhitekti".