Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лакше до државних станова

Лакше до државних станова
Први станари се усељавају крајем фебруара

Грађани који се ове године одлуче за куповину стана путем субвенционисаних зајмова моћи ће то да учине по знатно повољнијим условима – са дупло мањим учешћем и нижом каматном стопом, која ће износити максимално 4,5 одсто плус шестомесечни еурибор. Највећу корист од ове новине имаће купци станова у насељу „Степа Степановић”, у коме држава гради више од 4.616 станова. У том београдском насељу је највећи број станова купљен управо путем субвенционисаних кредита, потом у будућем насељу „Доктор Иван Рибар”, што ће моћи и сви они који одлуче да купе искључиво новосаграђене станове, било где у Србији.

Уредба о мерама подршке грађевинској индустрији кроз дугорочно стамбено кредитирање, коју би Влада Србије требало да усвоји у четвртак, предвиђа учешће купаца од пет одсто, уместо досадашњих 10. Док ће се бескаматна државна субвенција у износу од 20 одсто враћати у последњих пет година отплате зајма.

Немања Комазец, државни секретар у Министарству животне средине и просторног планирања, каже да држава на тај начин с једне стране помаже куповину станова, а с друге подстиче грађевинску оперативу.

– Услови за куповину станова далеко су повољнији него прошле године. Будући да је највећи део станова у насељу „Степа Степановић” купљен помоћу субвенционисаних стамбених кредита, одлучили смо да половину новца намењеног за субвенције определимо за куповину станова које гради држава. Остатак новца биће искоришћен за субвенционисање других станова у новоградњи – каже Комазец.

У Грађевинској дирекцији, инвеститору у насељима „Степа Степановић” и „Доктор Иван Рибар”, очекују да ће најављене олакшице за одобравање субвенционисаних стамбених кредита омогућити што већем броју породица да реше стамбено питање.

– Продали смо више од 1.400 станова, а још око 200 је резервисано, од 2.400 колико је пуштено у продају до сада на месту бивше вождовачке касарне – наводе у Грађевинској дирекцији Србије.

Прве зграде ће, како најављују, бити завршене крајем фебруара. Крајем априла или почетком маја очекује се и усељење првих станара. Остале зграде ће се сукцесивно завршавати до краја године.

Са завршетком првих зграда на Вождовцу почиње изградња, по истом моделу, и у насељу „Др Иван Рибар” на Новом Београду. У том комплексу, у који ће бити уложено 40 милиона евра, нићи ће око 700 станова, величине од 31 до 70 метара квадратних.

Немања Комазец каже да ће цена тих станова бити формирана по завршетку главног пројекта и избора извођача радова у поступку јавне набавке.

Каћа Лазаревић, власница агенције за некретнине „Алка”, каже да су цене станова у константном паду и да је 1.290 евра, колико стаје квадрат у насељу „Степа Степановић”, према њеној процени, изнад тржишне вредности.

– Држава бесплатно долази до земљишта па би и цена квадрата требало да буде још нижа – сматра Лазаревићева.

Комазец међутим каже да држава ништа не добија џабе. У насељу „Степа Степановић” војска је дала земљиште и добила 21 одсто изграђених квадрата. У Новом Београду град даје земљиште и пропорционално томе добија станове и локале. Све остало Грађевинска дирекција Србије плаћа као и остали инвеститори.

Нова уредба о субвенционисању, према речима Лазаревићеве, неће се много одразити на продају станова, јер се мало ко одлучује за кредит.

– Људи су се опекли са стамбеним кредитима у швајцарцима, радна места су неизвесна и мало ко се одлучује да подигне кредит, поготово што треба дати учешће од пет одсто и чекати две године да се зграда сагради – тврди наша саговорница.

Горан Родић, из Привредне коморе Србије, каже да ће корист од нове уредбе свакако осетити купци станова, јер су смањење учешћа и камате значајне ставке. Али велику корист од тога, каже, неће имати грађевинска оператива. За њен опоравак, уз ово, нужан је низ пореских и административних олакшица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.