„Писма о Београду” у Бечу

Од нашег специјалног извештача

Беч –У књижевном салону бечког историјског кафеа Музеум, прексиноћ je представљена књига „Писма из Београда”, сa поднасловом„Вести из Белог града”,коју је приредила начелница одељења за инвестиције и спонзорство Културконтакта Анемари Тирк. Књигу је објавила издавачка кућа Едицион атеље, а „писма” петнаест српских аутора – Ане Адамовић, Саше Ћирића, Ивана Чоловића, Уроша Ђурића, Синише Илића, Марије Кнежевић, Лидије Кусовац, Драгане Младеновић (поезија), Борке Павићевић, Драгана Радованчевића, Горана Радовановића, Бобе Мирјане Стојадиновић, Сретена Угричића, Драгана Великића и Мирољуба Вучковића –настала су по наруџби ексклузивно за ову публикацију. Према речима госпође Тирк, идеја за „Писма из Београда” је настала у току припрема за Лајпцишки сајам књига 2011.на коме је Србија била почасни гост.

–Схватила сам да се, иако се доста српских књижевних дела спремало за превођење на немачки језик, и даље јако мало знало о београдском уметничком миљеу. Преко Културконтакта сам имала прилике да упознам пуно људи из света позоришта, уметности и књижевности којима сам желела да дам прилику да дођу до речи. Почела сам са састављањем листе,што није био нимало лак задатак, јер ми је било тешко да скратим списак за две трећине имена.

У селекцији аутора значајну улогу је одиграо и фактор „последње минуте”, о чему је Тиркова казала:

–Време од настанка идеје и планираног објављивања књиге је било веома тесно,са последицом да неки људи нису били у могућности да испоштују рок. Због тога у књизи нису уопште заступљени музичари. Такође, један познати београдски кустос,кога сам обавезно хтела да укључим у пројекат, био је заузет организацијом две велике изложбе које су га спречиле да се баци на писање. 

На промоцији књиге у кафеу Музеум наглашено је како „Писма из Београда” дају шансу људима са немачког говорног подручја да сазнају нешто о главном граду Србије. Различите по приступима, стиловима и изабраним темама, приче пружају један сасвим другачији поглед на Београд ван туристичког контекста. 

–Никоме нисам дала домаћи задатак да пише о некој конкретној теми–објаснила је Тиркова. Оно штоме је интересовало, а надам се да ће заинтересовати и овдашњу читалачку публику, јестеутисак о томе шта се данас у Београду дешава и шта све чини тај град. Неки од текстова су политички, други пак сасвим аполитични,неки су интимни, неки имају неутралнији тон... Циљ је био да се истакне запостављена страна Београда – његова култура, и пре свега, његова уметничка страна.

Као једини гост од петнаест аутора на промотивној вечери у Бечу, Драган Радованчевић је прочитао одломак из своје приче „Једног дана...” После званичног представљања књиге, публика јепостављалапитања која су се, између осталог бавила и, већ у клише претвореним, имиџом Београда као града са „дивљим” ноћним животом.

За преводе петнаест прича српских аутора на немачки језик постарали су се Горан Новаковић, Јелена Дабић (превела стихове Драгане Младеновић) и Маша Дабић,која је до сада, између осталог, за немачке издавачке куће превела и „Драги мој Петровићу” Милована Данојлића, „Излажење” Барби Марковић, аутобиографију „Смрт је непроверена гласина” Емира Кустурице и „Незнаном јунаку” Сретена Угричића.За сада још увек не постоје конкретни планови за објављивање књиге „Писма из Београда”на српском језику.

Ове године, у оквиру програма „Писци у резиденцији”,Културконтакт ће угоститиСашу Илића и Ану Ристовић.