Кров над главом

Из протеста што се њему и породици, а ни најближим комшијама који су доживели исту тешку судбину и највише страдали у бомбардовању 1999, не решава животно стамбено питање, Десимир Благојевић, мештанин приградског нишког насеља Медошевац, покушао је ових дана да се спали бензином. Хтео је да се убије и тако скрене пажњу граду и држави да више од седам и по година нема кров над главом. Желео је да себи одузме живот спаљивањем у центру Ниша, пред Градском већницом и кабинетом градоначелника, како би му коначно неко можда и поверовао да се потуца од немила до недрага, да не зна где ће да заноћи, а где ће да осване. Спречен је буквално "у минут до 12" интервенцијом полиције. Његов очајнички поступак оставио је, међутим, трага.

Много је страдалника било у Србији последњих десетак година. Било је великих елементарних непогода, поплава, појављивала су се клизишта која су односила куће и имања. Највише је, ипак, у овој држави страдало у пролеће 1999. у бомбардовању. Медошевчани су на ободу великог војног аеродрома у Нишу, који је свакодневно био на мети авијације НАТО-а, и њихове куће су једна за другом нестајале. И нестале.

Аеродром и велики део насеља су после бомбардовања обновљени. Пре тога, међутим, сачињен је план санације школе и других установа, кућа и станова у Медошевцу. Осам породица из овог нишког насеља, међу њима и Благојевићева, сврстано је у најтежу, шесту категорију. Њихови домови су били порушени до темеља. Тамо где су била и данас су згаришта. Још тада, у време Мркоњићеве обнове били су "приоритет". Али, само били и – остали. Њих седамдесетак, јер су све ове породице из Медошевца велике, неке и од по шест-седам чланова, само је привремено збрињавано. Као и још 44 породице за које је започела изградња кућа а које нису до краја завршене. Боравили су, док их не истерају, по хотелима, у самачким домовима, избегличким центрима, неусловним становима, у зградама за које се не зна чије су... Добијали су по собичак или гарсоњеру. Назад, у срушене куће, нису могли.

Када су изгубили и последњу наду да ће добити адекватну замену за своје порушене куће, када су схватили да су заборављени, покушали су да скрену пажњу на себе. Затражили су помоћ од града Ниша. Најавили протест. Не интересује их зашто се више од шест година не налази решење за њих. Не занима их зашто град пребацује одговорност на Грађевинску дирекцију Србије, а зашто ова и не покушава да пронађе излаз из ћорсокака. Не интересује их чији су објекти са становима који би могли њима да се доделе и на тај начин донекле замене њихове куће. Не могу више да слушају како има добре воље да буду збринути, јер од тога немају никакве вајде... Нема за њих никаквог значаја ни то што су поједине политичке групације покушавале да их својатају, обећавајући им "брда и долине", а онда окретале од њих главу...

Они су остали без игде ичега. Они, из шесте, најтеже категорије страдалника, одавно су буквално на улици. Желе само да нормално живе, да њихова деца знају одакле ће кренути у школу и где ће се вратити. Да имају свој дом где могу мирно да заноће и да знају да их сутрадан ујутру нико неће истеривати...

После недавне трагедије у околини Чачка, када је једна радница извршила самоубиство сазнавши да је остала без посла, након бројних других несрећа и недаћа у Србији изазваних страхом и неизвесношћу од сутрашњице, мештани Медошевца завапили су за помоћ. Нису желели на новинске ступце и телевизијске екране, најмање не због покушаја самоспаљивања њиховог суседа Десимира Благојевића. Трпели су и до сада своју муку, али их је овог пута као гром погодило несхватање појединаца из руководства Ниша.

Помоћник градоначелника Ниша Ристо Буквић чак је гласно изговорио како је протест и захтев унижених, заборављених и најтежих страдалника политички инициран... Још није завршио да "из поузданих извора има информације како протестни скуп Медошевчана има политичке димензије" настала је трка за Благојевићем. Он је на цинизам и нељудски иступ Буквића "одговорио" покушајем да се полије бензином и запали.

Ко зна, можда и то буде довољно да неко коначно стави прст на чело и замисли се над ионако горком судбином ових Нишлија без крова над главом!?