Нерегистровани лекови стижу са Косова

У појединим апотекама у Србији појавио се лек „аналгинум”, који је фалсификат имена лека „аналгин”. У компанији „Алкалоид”, која производи „аналгин”, наглашавају да је лек „аналгинум”, македонског произвођача „Реплек Фарм”, фалсификат и да није легалан на тржишту Србије, јер нема дозволу за стављање лека у промет ни сертификат о исправности које издаје Агенција за лекове и медицинска средства.

– Потрошачи лек могу препознати по томе што се продаје без кутије и упутства за употребу, а с обзиром на то да је лек непознатог порекла, његова употреба може бити опасна по здравље корисника – кажу у „Алкалоиду”.

Душко Туџаров, генерални директор компаније „Реплек Фарм” из Скопља, каже да  је „аналгинум” регистрован на Косову: „А ако се неко можда бавио шверцом између Косова и Србије, ми нисмо криви за то”.

Како је лажни лек доспео на наше тржиште није познато, а Александар Туцовић, портпарол Агенције за лекове и медицинска средства Србије, наглашава да се овде поставља питање етике фармацеута који издају пацијентима лек који није прошао контролу квалитета:

– У поменутом случају тек када будемо добили узорак медикамента можемо да урадимо ванредну контролу и анализу. Медикаменти који се налазе у апотекама морају да имају нашу дозволу за промет, јер се не признају дозволе других земаља, па ни косовске агенције

Трговина фалсификованим и нерегистрованим лековима на овим просторима постоји, каже Вукосава Стевановић, из Удружења „Фармацеутско језгро”, напомињући да званично није познато са којих све страна стижу на тржиште овакви медикаменти, али да се претпоставља да најчешће „путују” из Босне и Херцеговине, Мађарске, са Косова.

– Црно тржиште лекова „живи” на више начина, посебно када дође до дефицита појединих лекова. Мислим да је овде реч о организованом шверцу лекова преко границе, јер се не исплати доношење из иностранства једне кутије лека. Постоје апотеке које имају своје добављаче лекова „на црно”. А постоји проблем и са оним препаратима који су регистровани, а који се користе мимо индикација, као што је случај са „ботоксом” – истакла је Стевановићева.

Осим са лековима, постоје и проблеми са неадекватном продајом помоћних лековитих средстава. Стевановићева каже да ју је јуче обавестила једна грађанка да је купила у апотеци капи од глога, које немају ни декларацију, ни састав, ни препоручену концентрацију која треба да се узима.

– Кад би се више кажњавали они који крше закон, ситуација на тржишту би била боља. Мислим да би далеко боља била ситуација када би контролу лекова у промету радила Агенција за лекове, а не Министарство здравља, које иначе нема довољан број инспектора – нагласила је наша саговорница.

----------------------------------------------

Лажни „протектин”

У фармацеутским кућама кажу да њихови стручни сарадници који раде на терену први открију када се на тржишту појави неки фалсификат лека, нерегистровани медикамент или дијететско средство. Тако су у фармацеутској кући „Актавис” открили да је неко у продају пустио фалсификовани препарат за имунитет „протектин”, који иначе они производе. „Припремамо пријаву против оног ко је дао у промет те фалсификате”, кажу у „Актавису”.

----------------------------------------------

Министарство здравља: три сумњива случаја

Инспекцији за лекове и медицинска средства Министарства здравља су у последњих пет година била пријављена три случаја сумње на фалсификовани лек, кажу у овој институцији. Након обављених надзора и контроле квалитета доказано је да се радило о фалсификованим лековима. Наиме, 2005. фалсификован је лек „тетаглобулин”, 2007. „тетагам”, а 2009. „цијалис”.