Neregistrovani lekovi stižu sa Kosova

U pojedinim apotekama u Srbiji pojavio se lek „analginum”, koji je falsifikat imena leka „analgin”. U kompaniji „Alkaloid”, koja proizvodi „analgin”, naglašavaju da je lek „analginum”, makedonskog proizvođača „Replek Farm”, falsifikat i da nije legalan na tržištu Srbije, jer nema dozvolu za stavljanje leka u promet ni sertifikat o ispravnosti koje izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva.

– Potrošači lek mogu prepoznati po tome što se prodaje bez kutije i uputstva za upotrebu, a s obzirom na to da je lek nepoznatog porekla, njegova upotreba može biti opasna po zdravlje korisnika – kažu u „Alkaloidu”.

Duško Tudžarov, generalni direktor kompanije „Replek Farm” iz Skoplja, kaže da  je „analginum” registrovan na Kosovu: „A ako se neko možda bavio švercom između Kosova i Srbije, mi nismo krivi za to”.

Kako je lažni lek dospeo na naše tržište nije poznato, a Aleksandar Tucović, portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, naglašava da se ovde postavlja pitanje etike farmaceuta koji izdaju pacijentima lek koji nije prošao kontrolu kvaliteta:

– U pomenutom slučaju tek kada budemo dobili uzorak medikamenta možemo da uradimo vanrednu kontrolu i analizu. Medikamenti koji se nalaze u apotekama moraju da imaju našu dozvolu za promet, jer se ne priznaju dozvole drugih zemalja, pa ni kosovske agencije

Trgovina falsifikovanim i neregistrovanim lekovima na ovim prostorima postoji, kaže Vukosava Stevanović, iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro”, napominjući da zvanično nije poznato sa kojih sve strana stižu na tržište ovakvi medikamenti, ali da se pretpostavlja da najčešće „putuju” iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, sa Kosova.

– Crno tržište lekova „živi” na više načina, posebno kada dođe do deficita pojedinih lekova. Mislim da je ovde reč o organizovanom švercu lekova preko granice, jer se ne isplati donošenje iz inostranstva jedne kutije leka. Postoje apoteke koje imaju svoje dobavljače lekova „na crno”. A postoji problem i sa onim preparatima koji su registrovani, a koji se koriste mimo indikacija, kao što je slučaj sa „botoksom” – istakla je Stevanovićeva.

Osim sa lekovima, postoje i problemi sa neadekvatnom prodajom pomoćnih lekovitih sredstava. Stevanovićeva kaže da ju je juče obavestila jedna građanka da je kupila u apoteci kapi od gloga, koje nemaju ni deklaraciju, ni sastav, ni preporučenu koncentraciju koja treba da se uzima.

– Kad bi se više kažnjavali oni koji krše zakon, situacija na tržištu bi bila bolja. Mislim da bi daleko bolja bila situacija kada bi kontrolu lekova u prometu radila Agencija za lekove, a ne Ministarstvo zdravlja, koje inače nema dovoljan broj inspektora – naglasila je naša sagovornica.

----------------------------------------------

Lažni „protektin”

U farmaceutskim kućama kažu da njihovi stručni saradnici koji rade na terenu prvi otkriju kada se na tržištu pojavi neki falsifikat leka, neregistrovani medikament ili dijetetsko sredstvo. Tako su u farmaceutskoj kući „Aktavis” otkrili da je neko u prodaju pustio falsifikovani preparat za imunitet „protektin”, koji inače oni proizvode. „Pripremamo prijavu protiv onog ko je dao u promet te falsifikate”, kažu u „Aktavisu”.

----------------------------------------------

Ministarstvo zdravlja: tri sumnjiva slučaja

Inspekciji za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja su u poslednjih pet godina bila prijavljena tri slučaja sumnje na falsifikovani lek, kažu u ovoj instituciji. Nakon obavljenih nadzora i kontrole kvaliteta dokazano je da se radilo o falsifikovanim lekovima. Naime, 2005. falsifikovan je lek „tetaglobulin”, 2007. „tetagam”, a 2009. „cijalis”.