Сумња у званичну верзију смрти

НИШ – Редитељ Миомир Мики Стаменковић приводи крају документарни филм о Бранку Миљковићу под радним насловом "Песников узлет". Снимање је завршено, филм је у монтажи и премијера би могла да буде већ у фебруару. Филм је снимљен по сценарију Видосава Петровића који је 1986. године објавио књигу успомена на свог друга и пријатеља Бранка Миљковића под насловом "Песников узлет". Била је то једна од најчитанијих књига на подручју тадашње Југославије, јер је Петровић обелоданио и причу о песниковој смрти у којој се изражава сумња у званичну верзију.
Као Бранков млађи друг из Више мешовите гимназије "Стеван Сремац" у Нишу, Петровић је био у прилици да прати његов живот и песнички развој, од дечачких дана и литерарне дружине "Његош" у гимназији, до израстања у великог песника и мистериозне смрти у Загребу 1961. године.

– У Нишу смо становали у истом крају, учили у истој гимназији, а потом заједно студирали на Филозофском факултету у Београду, Бранко чисту филозофију, а ја југословенску и светску књижевност. И војску сам служио у Београду, тако да сам пратио његове даље успехе када је добио Октобарску награду града Београда и кад је отишао у Загреб где се, према званичним извештајима обесио. Сахрањен је 14. фебруара 1961. године на Новом гробљу у Београду, присећа се Видосав Петровић.

Филм је снимљен у Нишу и Београду, уз обилну музејску грађу, а Мики Стаменковић је успео да преко својих пријатеља из Загреба, такође, обезбеди потребну документацију. За гледаоце ће свакако бити занимљив део о смрти великог песника који је свој крај наговестио чувеним стихом "Уби ме прејака реч". По речима Видосава Петровића, аутори филма нису се бавили пост скриптум тумачењима песниковог краја, али презентују документацију из које се види да је скончао на тадашњој периферији Загреба. Филм се завршава Бранковом сахраном у Београду.

– Полиција је саопштила да је највероватније извршио самоубиство, међутим, Бранкови родитељи нису прихватили званични извештај. Говорили су да се Бранко није убио и да су на његовом телу нашли трагове насиља. Бранко је сахрањен као велики песник, уз сумњу у званичну верзију његове смрти. Нађен је крај врбе – у клечећем положају, што се види и на фотографијама његовог пријатеља, загребачког песника Златка Томичића. Фотографије је направио и Бранков брат Драгиша Миљковић који је, нажалост, пре неколико година умро. Песников торзо био је у таквом положају, да очигледно није могао да виси, каже наш саговорник.

"Он овде није могао висити. То се могло догодити негде другде, а да је овде принет", изјавио је Златко Томичић у двочасовној емисији ТВ Београд 1991. године. По мишљењу Видосава Петровића, који је и сам био учесник емисије, те речи имају тежину, јер су изговорене непосредно пред распад Југославије.

Стихове у филму говори Предраг Ејдус, музику је написао Жарко Станковић, док је камера била у рукама сниматеља Јовице Крстића који је већ сарађивао са Микијем Стаменковићем на неколико пројеката, поред осталих је снимио и филм о Стевану Сремцу. Филм траје четрдесетак минута.