Исправљање историје

Захтевом за рехабилитацију Драже Михаиловића, који је поднео његов унук Војислав Михаиловић, бивши потпредседник Народне скупштине Србије и копредседник Демократског српског покрета обнове, покренуто је питање обнављања судског процеса овом четничком генералу, који је осуђен на смрт пре шездесет година, због сарадње са квислинзима и издаје народа и народности ФНРЈ.
Након подношења захтева за рехабилитацију Окружном суду у Београду поново су оживеле поделе о улози и значају партизанског и четничког покрета у Другом светском рату, између присталица Народноослободилачког и Равногорског покрета.

Историчар др Драгољуб Петровић је против рехабилитације генерала Михаиловића, јер сматра да би за "формалноправно доказивање да је Дража неправедно осуђен био неопходан нови поступак", а то би био "преседан у свету".

Преквалификовање

Петровић каже да сва документација која постоји у земљи и свету сведочи да су четници сарађивали са окупатором. "Суђење Дражи Михаиловићу у присуству страних представника и новинара било је јавно и легално. Као и Нирнбершки процес, суђења по националним трибуналима за ратне злочине су важећа и нигде у свету се није поставило питање њиховог преквалификовања", наводи овај историчар.

Он истиче да би рехабилитација четника у овом времену изазвала узнемирење домаће и стране јавности и, у крајњој линији, то би било компромитовање Србије. "Потезање тог питања, поред толиких других од виталног значаја за опстанак и развој наше Србије, изазвало би нове тешкоће, трвења и поделе", сматра Петровић, кога, како каже, подржава још 19 његових колега.

Војислав Михаиловић је у захтеву за рехабилитацију навео да је Дража, војни министар Краљевине Југославије, 1946. године, неправедно окривљен и осуђен на смртну казну.

"У судском поступку мом деди, сада покојном Дражи Михаиловићу нису била омогућена основна људска права, право на одбрану и правично суђење", стоји у захтеву.

Он је истакао да због општепознатих околности до подношења захтева није био у могућности да прибави списе судског предмета по коме је његов деда осуђен. Због тога је од суда затражио временски рок за прибављање потребне документације којом би се потврдила основаност подношења захтева.

Др Коста Николић, историчар који проучава четнички покрет у Србији, сматра да је генерал Дража Михаиловић осуђен на монтираном политичком судском процесу. Сам процес је трајао од 10. јуна до 8. јула 1946, пресуда је изречена 15. јула исте године, а после два дана Дража је ликвидиран под још нејасним околностима и не зна се где је његов гроб.

"Свакако да подржавам рехабилитацију Драже Михаиловића. Најбоље би било да се то уради на новом судском процесу или на неки други начин за који би се проценило да је адекватан данашњим условима", сматра овај историчар.

Коментаришући изјаву историчара Петровића да би рехабилитација изазвала узнемирење јавности, Николић каже да је много важније од узнемиравања јавности да се исправи историјска неправда према генералу Михаиловићу.

"Они који се противе томе наводно заборављају да је то био типичан политички судски процес на коме је суђено предратном друштвеном и правном устројству Краљевине Југославије, суђено је грађанском друштву. Они се не сећају да су живели у систему једнопартијске умивене диктатуре", наглашава Николић.

Како каже, има доста аргумената на основу којих се детаљно могу проучити списи са овог спорног судског процеса, начин на који је припремљена оптужница, како је процес текао, који су разлози били за и против. Примера ради, оптужница је имала петнаест тачака, а генерал Михаиловић је оптужен по осам. Шта је отпало од тога?

"Оно што се намерно превиђа јесте да је отпао део оптужнице по коме је Михаиловић оптужен за ратни злочин и геноцид над муслиманима и Хрватима. Чак ни тај комунистички суд није Михаиловића осудио за ратне злочине, пошто то не пише у пресуди. Њему је пресуђено због тога што је сарађивао са емигрантском владом Краљевине Југославије у Лондону, што је био њен министар, па је крив што се борио за јаку Србију и јаку Југославију", па је крив је што је у пропаганди Равногорског покрета коришћена парола да још није време за устанак чиме је, како су они говорили, слабио Народноослободилачку борбу.

"Оптужен је и осуђен због наводне сарадње са квислинзима као издајник народа и народности бивше ФНРЈ", каже он.

Један од људи који је учествовао у том судском процесу, Јосиф Хрнчевић у својим сећањима је записао да су комунисти за све оно што су теретили Михаиловића и његове људе могли и сами себи да суде, пошто су сви учествовали у једном крвавом грађанском рату какав је беснео у Краљевини Југославији. Наравно да у свему томе нема чистих и невиних људи."Али, Михаиловићу није доказана ни лична ни командна одговорност за ратне злочине, што би се данас рекло", наглашава Николић.

Три фалсификата

Проблем је дубљи од саме рехабилитације генерала Михаиловића, јер, како каже Николић, људи који су против рехабилитације и новог суђења нису ни за повраћај имовине људима којима је она одузета после Другог светског рата, а нису ни за отварање досијеа тајних служби од 1945. до 2006. То су људи у чијем менталном склопу још постоји унутрашњи непријатељ.

Он истиче да су на судском процесу била бар три фалсификата која су комунисти наместили. Један од фалсификата који је, нажалост, ушао у историографију јесте инструкција коју је генерал 20. децембра 1941. упутио четницима у Црној Гори, којима је наводно наредио етничко чишћење муслимана у Црној Гори.

"На том монтираном суђењу су прочитана два писма, оба фалсификата; једно Анти Павелићу, друго надбискупу Алојзију Степинцу, којима је он наводно нудио сарадњу четника због злостављања комуниста. Убацивање тих фалсификата је имало за циљ да га дискредитују као браниоца Српства и српског народа, у смислу – па ево, он је сарађивао с највећим џелатима српског народа", каже Николић.

Да ли су та писма фалсификат или нису, на то је најбоље одговорио Јосиф Хрнчевић који је био једини правник у тој експертској групи која је припремала процес Дражи Михаиловићу. О томе сведоче његова сећања која су објављена у Глобусовој плавој библиотеци 1976. – 11 страна о суђењу Дражи Михаиловићу. Хрнчевић је прегледао комплетну документацију с процеса и тамо нашао та два писма. Пошто су му била сумњива, питао је Милоша Минића: "Да ли сте их нашли у заробљеној архиви генерала Михаиловића или у архиви неке заробљене четничке јединице?" Одговор је гласио: "Не".

Одакле су писма? Испало је да су та два писма лично доставили надбискуп Степинац и Анте Павелић из своје заоставштине и колекције, да би дали свој допринос осуди највећег непријатеља јужнословенских народа у њиховој историји, како се то тада говорило.

Милош Минић је као заступник службе одлучио и да та писма убаци у судски процес. То је, као нешто што се подразумева као тачан докуменат, ушло у многобројне књиге, па мање обавештени људи и даље имају стереотипну представу о том делу наше несрећне прошлости и Дражи као носиоцу свег зла у бившој СФРЈ.

-----------------------------------------------------------

Једанаест фасцикли о Дражи

Отварање архивске грађе Војнобезбедносне агенције, које је предвиђено крајем марта, представљаће корак напред за историчаре и истраживаче који проучавају период након Другог светског рата и утицај тајне војне службе безбедности на политичка дешавања у СФРЈ.

Један од занимљивих предмета јесте случај Драже Михаиловића, праћење његовог кретања после рата, околности које су довеле до хапшења и, на крају, судског процеса. То је обиман предмет који је архивиран у 11 фасцикли.