Серија ТВ серија

Одавно се није случило да се домаћи екран испуни домаћим серијама у таквом интензитету. Премијере су коначно надвладале репризе. РТС није дозволио ниједан викенд празног хода и учврстио је своју позицију суботом и недељом увече новим насловима, епизодама и циклусима. Уз најаве оних које су већ завршене као телевизијска верзија биоскопских хитова и спремне су за емитовање, ни наредних месеци неће бити предаха за љубитеље телевизијских романа у наставцима. Иако мексичке, турске, индијске и ине продукције уживају популарност, гледаоци увек показују више наклоности ка серијама из сопственог миљеа, на свом језику, са овдашњим глумцима.

            Завршница „ТВ трилинга“ по романима Мирјам није била на нивоу почетка. После „Рањеног орла“, као освежавајуће слике времена, грађанске Србије између два светска рата, с прилично уверљивим заплетом и радњом задовољавајуће динамичности, „Грех њене мајке“ па потом „Несаломиво срце“ изазивали су ефекат већ виђеног, повећавали наивност и сентименталност у збивањима, множили низање лепих слика – пејсажа, амбијената, костима – без довољно драмског набоја у њима. Избор истих глумаца за водеће улоге увећавао је утисак о понављању кроз варијације.

            Сасвим другачији поступак примењен је за наставак ТВ саге по делима Гордане Кујић, а у праћењу судбине чланова породице Салом. Ново, поратно доба, нови односи међу јунацима, нова ауторска екипа, а нарочито нови тумачи главних ликова (где су се уз овде већ истакнута врхунска остварења Весне Станојевић и Наташе Нинковић посебно наметнули доајен Слободан Ћустић и почетница Невена Ристић) омогућили су да се прича серије „Цват липе на Балкану“ доживљава као снажна, узбудљива, самосвојна, сасвим независно од претходне у серији „Мирис кише на Балкану“.

            Док су све досад поменуте серије показале знатан труд око реконструкције епохе, покушај да она делује аутентично не само у духовном него и у материјалном смислу, нови наслови који су их заменили у понуди РТС-а имају у том погледу мање захтеван задатак. И лице места и дух места савремени су, на дохват руке, односно камере. Али само наоко није потребна посебна вештина да се та стварност драматизацијом пренесе у ТВ форму. То само изгледа једноставно, посебно кад се посла прихвате доказани мајстори какви су сценаристи Синиша Павић и Горан Михић – први бирајући изразито хумористички и заоштрено сатирички проседе, други држећи се готово класичног, реалистичког драмског поступка.

            Нови (пети) циклус „Беле лађе“ значајан је по истрајности аутора да у драмско ткање уплиће најактуелније елементе друштвене и политичке стварности – и биће занимљив по померању тежишта с харизматичног јунака Срећка Шојића на друге питорескне фигуре србијанске транзиције. И с новом серијом „Војна академија“ стиже неколико добрих назнака. Прва је тематско залажење у ретко третирану област живота – војног. Друга је што се у посао после неколико година паузе враћа прослављени заслужни сценариста Михић. А трећа је што се међу продуцентима с којима РТС улази у велике пројекте сада нашла и кућа „Нира“, чиме се смањује доминација „Кошутњак филма“ у сарадњи с Јавним РТВ сервисом.