Имовина на увид, али не свима

Грађани Србије имали су прилике да у предизборној кампањи сазнају, много о имовинском стању посланичких кандидата – од кућа и станова које имају, до банковних рачуна. Ипак, тешко да су стекли праву слику, пошто су представници странака, углавном, "инвентарисали", не своју, већ имовину политичких противника, уз много претеривања. Међутим, о имовини кандидата са листе "Бранко Павловић – зато што мора боље", може се сазнати све из прве руке. Уз свако име на листи, објављени су, на сајту, подаци шта кандидат поседује. Овај гест представници парламентарних странака поздрављају, али подсећају да је законска обавеза посланика да сваке године пријављују имовину, те да су они то и чинили.

Имовинске карте кандидата за посланике до сада, никада нису биле нечији адут у бици за гласове бирача. Бранко Павловић, који је био посланик ДОС-а у првом постпетооктобарском сазиву парламента, каже за "Политику", да је објављивањем списка имовине свих кандидата са своје листе, желео да покаже да "нико није ни један једини динар стекао бавећи се политиком, већ радећи у својој професији". Он додаје: "Желели смо и да подстакнемо ове што су се бавили политиком, да објаве шта су они стекли. Сви подаци са наше листе могу лако да се провере, а ја могу да гарантујем, не баш за све, али за најмање првих 50 имена да је све наведено апсолутно тачно. И, да се разумемо, није спорно шта неко има, већ како је то стекао."

Павловић истиче да ће, уколико његова листа добије поверење грађана и уђе у парламент, подаци бити достављени и Републичком одбору за спречавање сукоба интереса.

Драган Шутановац, потпредседник ДС-а и посланик ове странке у више мандата, каже за "Политику", да је гест Бранка Павловића добар и да му је жао што се демократе тога нису сетиле. Међутим, он истиче: "Законска је обавеза да се имовина пријави и ми то чинимо сваке године, поштујући прописане рокове, па ћемо то и сада урадити. Дакле, мислим да је Павловићев гест добар, али је он у функцији кампање, а ми то радимо сваке године. Што се тиче моје имовинске карте, нема никаквих проблема да она буде доступна грађанима."

Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке, каже за "Политику", да су српски радикали увек поштовали све законске обавезе, па и обавезу пријављивања имовине. Тодоровић додаје: "Код нас нема никаквих тајни, ми смо увек јавно говорили шта имамо и како смо то стекли. Дакле, не да немамо ништа против да јавност зна шта ко од нас поседује, него ћемо учинити све да и ови што се стално заклињу у транспарентност то докажу и на делу – да се види шта ко од њих стварно има."

И Драган Шормаз, потпредседник ИО Демократске странке Србије, подсећа да је пријављивање имовине законска обавеза, као и да је Закон о спречавању сукоба интереса предложила влада Војислава Коштунице, а парламент усвојио. Дакле, додаје Шормаз, "ми смо учинили да пријављивање имовине постане обавезно и тога се и сами држимо." Он каже: "Свако ко уђе у Скупштину мора да пријави имовину, мора да је пријављује и једном годишње, после тога, а ако то не чини ризикује да буде јавно прозван. То је на месту, јер јавност има право да зна шта ко од нас поседује. Немам шта да кријем, све уредно пријављујем и немам ништа против да јавност има увид у то."

Срђан Срећковић, потпредседник СПО-а, такође, каже да је пријављивање имовине законска обавеза и да посланици његове странке уредно достављају све податке о томе шта поседују. Он додаје: "Нико од нас није енормно богат, нико нема никакве везе ни са једним тајкуном, па, према томе, уколико странка заузме такав став, наше имовинске карте могу да буду јавно објављене."

Посланици су у праву када подсећају да је и иначе њихова законска обавеза да Републичком одбору за решавање сукоба интереса доставе извештај о свом имовном стању и то у року од 15 дана по ступању на дужност, а потом и сваке године током мандата, као и две године по одласку с функције.

Проблем је, међутим, што увид у њихове имовинске карте имају само чланови тог одбора, али не и бирачи. Тако је предвиђено законом.

Истина, како каже Милован Дедијер, председник Републичког одбора за спречавање сукоба интереса, закон не спречава функционере да сами дају на увид јавности податке о својој имовини и то су чинили и председник Србије и премијер и неки министри.

Било је и оних који су јавно саопштили шта имају кад су ступили на дужност, али не и када су је напустили, попут Мирољуба Лабуса, бившег потпредседника владе. Лабус је, иначе, међу првима у предизборној кампањи обнародовао своју имовинску карту.

Благица Костић, независни посланик у садашњем сазиву парламента и кандидат на листи "Покрет снага Србије – Богољуб Карић", каже да нема ништа против објављивања имовинских карата, те да је она уредно, извршавала законску обавезу о пријављивању имовине. Она додаје: "Моје имовинско стање се није променило у односу на дан када сам постала посланик, дакле, сваки новинар може од мене да добије овлашћење за увид у моју имовинску карту. Покрет снага Србије се најодлучније залаже за то да имовинске карте свих буду доступне јавности, а ја ћу се, уколико и даље будем посланик, борити за то да јавност зна не само шта ко има, већ и како је то стекао."

Замерке на постојеће законско решење углавном су се односиле на чињеницу да се тачност података у извештајима о имовини функционера не проверава, односно да им одбор практично верује на реч. С друге стране, Дедијер подсећа и да постоји могућност да се поднесе захтев за увид у имовину неког функционера, али и напомиње да одбор до сада није добио ниједан такав захтев.

--------------------------------------------------------------------------

Марковић најревноснији

Откако је уведена законска обавеза да се једном годишње пријављује имовина, најуреднији у обавештавању јавности о свом имовном стању био је Предраг Марковић, председник Народне скупштине Србије. Марковић је објавио своју имовинску карту на почетку мандата, на крају сваке наредне године свог мандата. Марковић је у децембру прошле године новинарима поделио писани преглед имовине за три године мандата. "Обогатио" се за 500 евра на рачуну, али је мандат завршио без једног од три аутомобила, која је имао када је 4. марта 2004. године ступио на дужност.

--------------------------------------------------------------------------

Уредне пријаве

Бранко Павловић, адвокат, према подацима које је навео на сајту, поседује кућу у Београду од 130 квадрата (усељена 1993), ванкњижно власништво на гарсоњери у Београду (наслеђе 1997., 25 квадрата у Цвијићевој улици), а од важније покретне имовине два аутомобила –"тојота авенсис" из 2006. и "застава 128" из 1989. године. Други на листи, Драган Делић, професор, поседује стан од 68 квадрата у Београду и аутомобил "форд фокус" из 2003. године. Трећи на листи, Мирослав Величковић, електромеханичар, поседује стан од 63 квадрата у Нишу, кућу од 30 квадрата и четири ара воћњака, наследство од оца, а жена пола куће у Нишу. Величковић има ауто "голф", стар 12 година. Четврта на листи, Наташа Станишић, грађевински техничар, навела је да, са породицом, поседује стан од 67 квадрата у београдском насељу Миријево и аутомобил "ланча". Пети на листи, Бранко Гојковић, електромеханичар, навео је да он поседује недовршену кућу од 250 квадрата у Крагујевцу и аутомобил "лада самара", а Невенка Гојковић има стан од 54 квадрата у Крагујевцу, откупљен, и Филип Гојковић има возило "застава флорида" из 2005. године. Шести на листи, Горан Радовић, адвокат, има три стана у Београду од 90, 34 и 38 квадрата, породично имање у Мартинићима у Црној Гори и аутомобил "тојота јарис" из 2006. године. Осма на листи, Весна Томић, економиста, написала је: "Не поседујем никакву имовину овог момента, осим телефонских бројева (фиксног и мобилног)."