Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буђење маљенске лепотице

Буђење маљенске лепотице
Омиљена дечја планина: детаљ са Дивчибара Фото Б. Нововић

Ваљево – Са 110.000 ноћења у прошлој години и два одсто учешћа у туристичком билансу Србије, Дивчибаре су још далеко од својих могућности и потенцијала. Заостају за Златибором, Копаоником, Таром па и недавно активираном Старом планином.

У намери да се маљенска лепотица пробуди, град Ваљево, као носилац пројекта, и општине Мионица, Косјерић и Пожега, на чијем подручју се налази ова планина, конкурисали су и добили новчану подршку од Европске уније за израду „Студије изводљивости за нови туристички производ Дивчибаре“. Радну верзију овог документа урадила је Национална туристичка асоцијација. Њихов директор, Рафаел Пуповац, и један од аутора наведеног документа, објаснио је да је кључна његова амбиција да, уз поштовање свих предвиђених критеријума, Дивчибаре буду проглашене за туристички простор. Документ ће се највероватније у мају ове године наћи пред Владом Србије, која ће се о њему изјаснити.

– Тако нешто намеће и закон о туризму, али добијањем тог статуса, у најгорем случају, биће заустављена његова даља девастација и неконтролисана изградња објеката. Међутим, њиме ће јасно бити дефинисани власнички и управљачки односи, односно знаће се ко ће водити ову планину. Људе који живе на Дивчибарама и баве се туризмом највише збуњује управо то што не знају ко је газда. То је веома битно како би се ефикасније омогућило укључивање јавног и приватног сектора у све пројекте унапређења и инвестирања. Све зависи од договора и сарадње наведене четири локалне заједнице – каже Пуповац.

Учесници јавне расправе у Ваљеву замерили су аутору студије да је рађена без довољно консултација са људима са терена. Такође, да је превише набрајања садржаја који би привукли госте: од отварања голф-терена и оснивања Голф академије, преко планинских велнеса до понуда за такозвана екстремна уживања. Поручили су да прво, поред јасног титулара, на Дивчибарама много шта треба решавати по приоритету. Примера ради, пре изградње Голф академије, ваља изградити канализацију у урбаном делу Дивчибара.

Драган Јеремић, директор Дирекције за обнову и развој Колубарског округа, навео је да је главни адут Дивчибара спортски туризам, односно стварање услова за припреме спортских екипа. Мирјана Ђорђевић, из Регионалне привредне коморе, казала је да су Дивчибаре дечја, односно ђачка планина, и ако та линија не буде гурана, све приче о некаквом уздизању остаће само на папиру. Малиша Јовичић, власник апартманског комплекса „Дипломат клуб”, поздравља сваки потез и покушај који су у интересу развоја овог планинског центра.

– Да нисам оптимиста, не бих уложио око три милиона евра у објекте на Дивчибарама, и верујем да ће ова дестинација врло брзо постати једна од најтраженијих у својој категорији. Нас приватнике који смо пуно уложили интересује сваки облик подршке, свака студија и добра намера, али у одбрани свог интереса и капитала нећемо чекати неограничено време да нам локална заједница или држава ураде одређене послове. Сами ћемо се организовати и решавати проблеме водоснабдевања, враћања угашених или протераних манифестација, медијског изопштавања и других садржаја битних за наш рад – истиче Јовичић.

Б. Нововић

-----------------------------------------------------------

Жичара ради на затрпаним Дивчибарама

Ваљево – На Дивчибарама, где висина снежног покривача достиже и метар и по, није престала да ради жичара на Црном врху, мада је користе махом најхрабрији скијаши. „Наредних дана, у време продуженог викенда и за предстојећи државни празник, долазак на Дивчибаре најавило је неколико стотина љубитеља зимског спорта из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Панчева и других места Србије“, рекао је Танјугу Никола Минић, директор Јавног предузећа „Валис“ у Ваљеву, у чијем саставу је и скијалиште, јавља Танјуг.

Ски-стаза Црни врх дугачка је 900 метара и сваког сата жичаром може да се превезе 1.200 смучара. Цена ски-паса је 1.000 динара за одрасле и 800 динара за децу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.