Корпа преча од нових квадрата

Али, кредитна грозница има две стране медаље. Она мање сјајна каже да се кредитом скућило тек између пет и 10 одсто оних којима је стан неопходан, јер је бескућника у Србији по многим проценама више од пола милиона. Агресивна кампања банака и државе да су услови кредита "никад повољнији" јесте тачна, али огроман број грађана са републичким просеком плате у новчанику тужно гледа на ведре банкарске слогане; остаје им да плаћају кирију – ни међ’ голе зидове (још дате и под хипотеку) не могу на уштрб потрошачке корпе.

Услови кредита су, истина, сада бољи. Са 11 и више процената, ефективна каматна стопа (која је најбољи показатељ цене кредита) "срозала се" на шест до седам одсто, а банке "уразумиле". Све то само под условом да је кредит осигуран код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Продужен је и рок отплате, од почетних 15 година сада је у већини банака 25 или 30 година.

Ипак, и са оваквим каматним стопама, са којима конкуришу овде, већина банака нема шта да тражи у развијеној Европи. Просечан Енглез, Немац, Италијан или Француз са далеко мање стреса улазе у кредитни аранжман. Каматне стопе су тамо фиксне и у распону су од испод четири до 4,3 одсто код већине банака, што је, у преводу, осетно нижа месечна рата од оне коју плаћа наш кредитни дужник. За трошкове кредитног уговора плаћа се једнократно два одсто од вредности кредита. Када се томе додају и пет, шест, седам и више пута веће зараде од нашег просека, лако је уочити предности тамошњег кредитног "јарма" – ако је зајмотражилац још у заједници са неким ко има слична примања, кроз кредит се пролази готово неосетно по кућни буџет.

На страну развијени свет. У поређењу са земљама у ближем окружењу, услови банака су приближно слични: камата је од 4,95 одсто за кредит индексиран у еврима, на рок отплате најдуже 30 година. Али, има и  разлика, не само у висини зарада. У неким земљама хипотекарно тржиште функционише кроз систем штедионица (нпр. Хрватска) па је слика због тога "искривљена": потребно је штедети две или више година, држава у том случају даје неку врсту стимулације, каматна стопа је нижа, али се кредит узима и стан купује тек по истеку периода штедње (две или три године). По мишљењу економиста, Срби нису спремни (а богатог су искуства) на такво чекање, па се наш систем хипотекарног осигурања, у том смислу, чини бољим – или бар бржим – решењем.

Шта може наш човек конкретно сада, са нешто мање од 300 евра нето просечне зараде (23.148 динара у новембру 2006. године)? Банкари и држава кажу – много више него раније! У Крагујевцу, тако, по цени квадрата од 600 евра, за стан од 50 метара квадратних треба платити 30.000 евра. Учешће је 10 одсто, то јест, 3.000 евра, а каматна стопа шест одсто. Месечна рата је 162 евра на 30 година отплате. Потребна примања домаћинства су 324 евра, а просечна висина примања у региону је 260 евра; где двоје ради и просечно приходује, можда и може кредитом под кров: од укупно зарађених 520 евра, за рату би издвајали 31 одсто.

У Нишу, где је цена квадрата од 650 евра, за стан од 50 квадрата треба издвојити 32.500 евра. Учешће је 10 одсто – 3.250 евра, каматна стопа шест одсто, а месечна рата 175 евра на 30 година отплате. Потребно примање домаћинства је 351 евро, а просечна плата у региону је 260 евра. И овде је просечна висина примања породице 520 евра, а учешће рате кредита у просечној висини примања породице је 34 одсто; животу шта остане...