Векна са више влакана

Шта значи ако на декларацији произвођач наведе да је у рецептури хлеба користио брашно „тип-850” и „тип-500”? И како купац да зна да ли је у векни више заступљено прво, које садржи више протеина, минерала и целулозних влакана („тип-850”) од другог, обичног белог брашна?

– Ако је произвођач хлеба написао у декларацију следеће: „хлеб се састоји од брашна „тип-850” и брашна „тип-500” да ли је по закону дужан да обезбеди да у дотичној врсти хлеба има већи проценат првог или је бар у обавези да будуу једнаком проценту–питао је редакцију „Потрошача” читалац из Београда.  

Он истиче да је једно од најважнијих права потрошача „право на задовољење основних потреба” и  правилне исхране. Услов за здраву исхрану, поред осталог су и прецизне декларације осаставу производа који се налазе у промету.Хлеб је један од основних артикала, а за највећи број потрошача језначајно које су врсте брашна и у којим процентима коришћене у рецептури за хлеб.

Стручњаци наглашавају да је пре свега важан редослед навођења, али да произвођач по прописима није дужан да наведе прецизно тачну размеру у смеси за хлеб. Зато нека не завара изглед, добро обратите пажњу шта пише на декларацији.  

– По Правилнику о декларисању, састојци у сваком производу се наводе по опадајућем редоследу. У датом примеру постоје две могућности: да је брашно „тип-850” у готовом производу у већем проценту заступљености или да је подједнако процентуално учешће оба типа брашна – објашњава Ранко Драгнић, помоћник министра сектора пољопривредне инспекције Министарства пољопривреде и трговине.

Како истиче наш саговорник, по називу хлеба се утврђује да ли је у питању већа заступљеност брашна „тип-850” (полубели хлеб) или је у питању равноправно учешће брашна оба типа и такав производ носи неки од трговачких назива („домаћи“, „бакин“ и слично).

Због већег садржаја минерала, протеина и целулозних влакана, брашно „тип- 850” има знатно већу хранљиву вредност од белог брашна.

Произведено је од периферних делова пшеничног зрна и због тога енергетски сиромашније од белог али га то управо чини нутритивно високо вредним.

----------------------------------------------------------------------------------- 

Контрола декларација

Да ли произвођачи поштују прописе будући да се о квалитету хлеба годинама спекулише, посебно о саставу црног хлеба где је по ранијем истраживању потрошачких организација увек било више примеса за бојење него правог црног брашна, које се иначе слабо производи у Србији.  

У Министарству трговине истичу да да је последња свеобухватна контрола произвођача хлеба рађена крајем прошле године. Проверен је 641 произвођач у односу на прописане услове утврђене Законом о безбедности хране (са акцентом на примену принципа Хасапа, добре хигијенске праксе и следљивости) и том приликом је утврђено дау 27 случајева декларација не одговара прописима.