Север против Београда

Срби северно од Ибра гласали су како се и очекивало. Сви одавно знају да они неће под власт Приштине. То знају и у Вашингтону и Берлину и Москви и Београду и Приштини и Грачаници и Штрпцу. Није само било јасно зашто им за то треба референдум и зашто треба да траје два дана?

Ово друго је теже питање и на њега вероватно нема сувислог одговора, јер невреме, сметови, мећава... за то свакако не могу да буду ни оправдање ни изговор. Нећемо нагађати, јер би то могло да се схвати и као цинизам, а свакако је сасвим неприлично у овој прилици позлеђивати било ког становника Косова и Метохије северно од Ибра.

Шта мисле Срби са севера није довела у питање ни чињеница да више нема барикада у чију су се вечност онолики онолико заклињали иако је било сасвим јасно да ће те барикаде кад-тад нестати, милом или силом, чак и пре него што послуже оном циљу због кога су биле подигнуте. Јер оне су могле да буду део тактичког надмудривања, а никако нису могле да буду чаробни штапић, а још мање коначни циљ.

Људи који су посегнули за референдумом знали су да он не производи никакво правно дејство: не обавезује ни Београд, ни Приштину, нарочито не Вашингтон и Берлин.

Отуда референдум може да има само два циља: да буде један од догађаја у изборној кампањи и да буде средство притиска севера Космета на званични Београд.

Никоме не треба доказивати да је референдум део изборне кампање, јер је Косово и Метохија део те кампање од онога тренутка када је летос у Београду Ангела Меркел затражила од Срба нешто што је њима личило на захтев за признање независности Приштине. Једном убачено у изборну кампању питање Космета неће моћи да буде избачено из ње све до тренутка када последњи бирач буде пришао гласачкој кутији.

Ако су све странке рекле да не пристају на захтев Меркелове, разлике су почеле да се јављају када се поставило питање користи од барикада и шта се уопште може извући из косметске драме. Радикали и Коштуница су рекли да не дају Космет, али нам нису казали како да га узмемо. Председник Србије Борис Тадић је у име Демократске странке формулисао четири тачке косметске политике. Николић и Вучић су препустили председницима општина северно од Ибра да се уместо њих баве државотворним питањима, јер верују да они најбоље знају шта је у интересу људи из Митровице, Зубиног Потока, Лепосавића и Звечана. У складу са овим ставовима биће и страначки коментари резултата референдума.

Одбијајући да послушају Владу Србије и председника Србије да одустану од референдума челници четири општине су рекли и да су против њихове косовске политике. Референдумом су само хтели да покажу да их није четворо него 27.000. И да пошаљу своју изборну поруку.

Али и четири председника општина са севера и 27.000 људи знају да је њихов референдумски глас само један од гласова у решавању косметског чвора, свакако ни најјачи на најмногољуднији.