Држава тетоши дужнике

Законска је обавеза сваког послодавца да радницима плати порезе и доприносе, каже Милош Бугарин, председника Привредне коморе  Србије, иако многа предузећа имају проблеме с ликвидношћу и нису увек способна да испуне ту обавезу.

– Појединим привредним субјектима који су у процесу реструктурирања и који имају проблем с профитом и тржиштем, а уз то и трошкове за зараде, јер су синдикати у тим фирмама обично јаки, држава понекад мора да толерише неплаћање доприноса. С друге стране, и захватања по том основу у Србији су врло велика. На динар, који послодавац издвоји за плату запосленог, још 63 одсто оде на порезе и доприносе. Кад би се те обавезе смањиле, проширио би се обухват оних који плаћају порез и смањила сива зона пословања – убеђен је Бугарин.

С друге стране, Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца Србије, сматра да су сви којима се толерисало да четири, пет или 10 година не плаћају порезе имали политичку залеђину.

– Само у таквој ситуацији када постоји политичка одлука да нека фирма не плаћа доприносе она то неће и учинити. Све друге, порезници не да ће само опомињати и обавештавати да имају дугове, већ ће им блокирати рачун како би се наплатило потраживање – појашњава Рајић

Искуства Уније послодаваца показују да су порезници у Београду и Новом Саду изузетно ажурни када је у питању избегавање плаћање пореза. За кратко време власник приватне фирме ће по обавештењу порезника дуг морати да плати, ако не мисли да остане без имовине.

Упитан како је онда могуће да једно физичко лице има дуг од 307,9 милиона динара, а да га порезници не притискају да за пет година дуг не измири, Рајић каже да је у већини случајева реч о фирмама којима је блокиран рачун, јер нису имали прилив средстава да плате порезе и доприносе, а немају ни покретну и непокретну имовину како би им из тога била наплаћена потраживања.

Имена 100 највећих дужника у Србији, правних, физичких лица и предузетника више нису тајна. Републичка пореска управа је први пут на Бадњи дан обелоданила имена дужника који су неплаћањем пореза и доприноса оштетили државу за десетине милијарди динара. Углавном је реч о фирмама које су угашене или су у стечају, или им се дугови репрограмирају. Међу дужницима је и много оних који су у процесу приватизације, а што је за порезнике била главна кочница да у јавности изнесу имена дужника како не би успорили њихову продају.

Прва три највећа дужника на списку правних лица су бивше велике српске банке – Беобанка у стечају с дугом од 24,07 милијарди динара, Инвестбанка – 18,3 милијарди динара, Астра банка 15,64 –милијарди динара неплаћеног пореза. Међу овим дужницима је и Београдска банка с дугом од 13,1 милијарду динара, Јавно предузеће за експлоатацију у реструктурирању с дугом од 7,5 милијарди динара, „Сартид” у стечају 5,5 милијарди, „Симпо” с пет милијарди, с тим што, како се може видети на сајту Пореске управе, закључак владе још није донет по питању статуса „Симпа”, дакле да ли је у реструктурисању или је у стечају.

На списку 100 највећих је и „Астра симит” с дугом од три милијарде динара, „Застава аутомобили” у реструктурисању с дугом до 3,04 милијарде, „Матроз” 1,4 милијарди, „Борба” 1,3 милијарде. Међу дужницима правним лицима су и „Шамот”, „Агрожив”, ИМТ, ИМР, „Навип”, „Желвоз”, „Верано моторс”. Укупан дуг 100 највећих дужника са списка правних лица износи 214,5 милијарди динара.

Ј. П. – А. Т.