Сан о другом Комонвелту

Кина и АСЕАН су потписали нов економски споразум који ће омогућити лакше испуњење плана о стварању зоне слободне трговине између најмногољудније земље света и асоцијације југоисточне Азије до 2010. године. Споразум је и доста уверљив сигнал да ће Кина – до 2009. године, како се предвиђа – постати прва економска сила у југоисточној Азији. На том простору је традиционални амерички економски утицај у последње време у опадању, док се вредност трговине између Кине и АСЕАН-а приближила суми од 170 милијарди долара.

(АСЕАН је, да подсетимо, акроним за асоцијацију земаља југоисточне Азије којој припадају Брунеј, Камбоџа, Индонезија, Лаос, Малезија, Мјанмар – Бурма – Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам. Асоцијација постоји већ 40 година. Неке од ових земаља, као што су Сингапур или Малезија, спадају међу "азијске тигрове", а неке су, попут Камбоџе или Вијетнама, сиромашне.)

Зона слободне трговине између Кине и АСЕАН-а, чије је стварање договорено 2002, представљаће, са милијарду и 800 милиона потрошача и обимом размене од једног билиона и 200 милијарди долара, треће по значају светско тржиште, после Европске уније и Северне Америке.

Али како земље АСЕАН-а не желе да буду сателити Кине, а теже стварању сопственог заједничког тржишта по угледу на некадашњу Европску економску заједницу, у овај интеграциони процес су, у разним видовима, укључени и Јапан и Јужна Кореја, а у последње време и Индија.

Нова подела рада

Скуп лидера ових земаља, одржан у Себуу, на Филипинима, претворио се у низ билатералних и мањих групних самита, на којима је безмало свако разговарао и уговарао послове са сваким. Поред формације "Кина плус АСЕАН", помињани су "АСЕАН плус 3" (Кина, Јапан и Јужна Кореја) и сарадња "три економске силе источне Азије" (Кина, Јапан, Јужна Кореја), без чијих усклађених акција, прожетих уверењима да развој Азије пре свега зависи од самих Азијаца, нема ни нове међународне поделе рада у региону.

Коментатор "Женмин жибаоа" је на овом самиту наслутио обрисе једне "хармоничније источне Азије", па и право народа тог региона на сан о "Комонвелту источне Азије".

Наравно, три источноазијске економске силе немају истоветан приступ АСЕАН-у или регионалној интеграцији. Кина је самостална, а Јапан и Јужна Кореја имају највеће обавезе према свом главном савезнику, Сједињеним Државама. Али све три земље имају заједнички интерес да на простору АСЕАН-а договарају економске послове, уместо да улазе у узајамна надметања.

Кина је посебно мотрила кретања у региону откако је, почетком деведесетих година, предала забораву спорове које је имала са земљама АСЕАН-а у хладном рату. Њена дипломатија је брижљиво припремала терен за зближавање са земљама АСЕАН-а.

Ове земље су, 1997. и 1998, биле упале у финансијску кризу. Председник Клинтон им је помогао да кризу преброде тако што је утицао на ММФ да се за њихове невоље нађу решења која су превасходно погодовала интересима САД. Тад су и почела већа разочарања у Америку. Нова су дошла после 2001. године: имајући друге приоритете – борбу против тероризма или рат у Ираку – САД су, тврди се, билатералну сарадњу са државама претпоставиле сарадњи са мултилатералним асоцијацијама попут АСЕАН-а, осим ако она није у функцији америчке глобалне стратегије.

Роба без царине

У време финансијске кризе Кина је у АСЕАН-у остала упамћена по томе што није ревалвирала јуан. Тиме је – по мишљењу Жен Сјаоа из Шангајског института за међународне студије – "помогла да се стабилизује регионални економски поредак". Она је тако направила први важан корак према АСЕАН-у. Био је то и преломни тренутак за окретање АСЕАН-а Кини. Томе је погодовао и улазак Кине у Светску трговинску организацију 2001.

Први конкретан споразум, после начелног договора о зони слободне трговине, потписан је 2005. и предвидео је смањење или обострано укидање царина на преко 7.000 увозно-извозних артикала. До 2010. Кина ће укинути царину на све производе из АСЕАН-а, али ће допустити да сиромашније чланице (Камбоџа, Лаос, Мјанмар и Вијетнам) и даље царине кинеску робу до 2015.

Најновији споразум, потписан на Филипинима, предвиђа либерализацију трговине и услуга у низу области: информативној технологији, телекомуникацијама, саобраћају, финансијама (уз отварање заједничке берзе хартија од вредности), туризма, науке и технологије, образовања, пољопривреде, машиноградње, енергетике и политике инвестирања, посебно у инфраструктуру.

Богатије земље АСЕАН-а инвестирале су досад у Кину 38,5 милијарди долара. Кина је у земље АСЕАН-а, где већ ради преко хиљаду њених предузећа, продрла својом технологијом у индустрији и пољопривреди, као што су израда свилених тканина или гајење хибридног пиринча. А сада, за наредних пет година, припрема државне инвестиције у вредности од 35 милијарди, као и повољне кредите од 15 милијарди долара својим предузећима која су спремна да улажу у привреду југоисточне Азије.

Идеја о другом, источноазијском, Комонвелту није разрађена тако помно као план о слободној трговини Кина – АСЕАН, поред осталог и због различитости политичких система главних носилаца послова. Али она подразумева, како истиче штампа, "отворени регионализам". Интеграција је тек наговештена. Јасно је, међутим, да је њен "механизам" само азијски. Американаца у њему нема, као што их није било ни на самиту.