"Шунтил оженио сарму"

ВРАЊЕ – Недавно су гости из Новог Сада пуна четири сата у Врању тражили Божидара и  Веру С. како би присуствовали на венчању њиховог сина. Узалуд су била потпуна имена и презимена, улица и број, кад гости из главног града Војводине нису знали надимак. Случај је хтео да, после толико времена, наиђу на Божидаровог школског друга коме је све то било познато и брзо се присетио да је реч о "Божи Шунтилу" с којим је седео у клупи, а својој супрузи је објаснио: "Знаш, млађи ,Шунтил‘ је оженио сарму", а затим Новосађанима објаснио како да дођу до домаћина свадбеног весеља.



Зато, ако се у Врању распитујете за неког, а не знате му надимак, то је као да тражите "иглу у пласт сена" и шансе су никакве да га нађете. Чак морате да знате и улице по надимку, јер тамо ретко ко зна где је улица Николе Тесле, али ће вам и најмање дете рећи да је Кљачино сокаче (други назив за улицу Никола Тесла) одмах до главне.

А, свадбено весеље на које су, поред Новосађана,  после дужег лутања и тражења присуствовали и гости из Македоније, Бугарске и Црне Горе, организовано је у част врањских малих привредника "Срђана Шунтила" и "Славице Сарме". Домаћини су били изненађени кад су им гости објаснили да су их једва пронашли. "Баш нам је жао, требали сте на улаз у Врање да свратите на бензинску пумпу и да потражите Драгана ,Танк штеле‘ он би вам рекао како да не нађете". То је, изгледа, још више збунило "далечне" госте.

Тако у граду под Пржаром има доста Стојадина Поповића, али је један Цука. Е, баш тог Поповића ретко ко у Врању не зна. А како и не би кад је то први доктор хумора који је у једној књизи сакупио и "издао" (штампао) 3.333 надимка живих Врањанаца и оних који више нису међу њима.

– Плодно врањско тло је учинило да у међувремену сакупим још толико "сочних" надимака, али ми је циљ да сакупим још толико и да их буде 10.000 те да их штампам и том књигом Врање и ја уђемо у Гинисову књигу рекорда –вели овај познати врањски хумориста и додаје да "овим баца рукавицу" Ужичанима и осталима који су се бавили овим послом да издају обједињену књигу српских надимака за шта је заинтересована Српска академија наука (САНУ).

Међутим, за сада је књига Стојадина Поповића Цуке нека врста људског карактерног водича кроз Врање и његове узане и кривудаве уличице и сокаке. Уосталом, они који су је "прегледали" знају да чаршијом шета зоо врт, да се по кафанама, канцеларијама и јавним местима могу срести ботаничке баште, да је Врање земаљска кугла у малом, да људи станују у зградама које носе имена по електричним апаратима, именима естрадних уметника, али и "уметника дугих прстију" и да кафани заједно "пију и пушу Боге Ћоре и Пера Куче".

Нема сумње да Врањанци одавнина држе до својих надимака које наслеђују или добијају у детињству и које, они признају,  носе неку од њихових особина.

Веома су чести гастрономски или, како би Врањанци рекли, кухињски надимци по специјалитетима. Тако поред "Славице сарме" постоји, "Цане кубасичка", "Раде пењурлија", "Ђока татлија", "Миле питија", "Веља симит" и "Јоца момичка". Док су  животињски најчешће "Заре комрц", "Вита слон", "Драге магаре", "Станко јарац", "Бобан бивол", "Ноне бик", "Вида троглавка", "Смиља змиче" и "Лале пацов". Ту су и "Шимпанзе" , "бизони", "слонче", "кенгури" и друге увозне животиње.

Слободно се може рећи да по надимцима Врање може конкурисати и Уједињеним нацијама, јер град под Пржаром успева да обједини свет пре него што је то Повељом о правима човека на једнакост урађено. У њему комшијски живе Зоран Италија, Пера Бугарин, Швапче, Боби Француз, Илија Монголац, Тоша Румун, Јоца Рус, Неша Малајац, Дуле Корејац, Влада Кинез, Аца Мексиканац, Гаги Јеврејин и многи други.

"Зацепољка" код Врањанаца значи човек који је заинтересован за нешто до детаља. Недавно је један млади учени човек завршио високе школе, а његови другари то прокоментарисали: "А, бе Зацепољка докторирала". На локалном радију је потом уследила музичка честитка: "Зацепољки, срећан докторат желе Пурко, Вунија, Тепсија и Штровач".      

Нема сумње да се код Врањанаца у надимку налази име и презиме и адреса. Надимци су по свему специфични, а може их бити по месту и селу одакле су дошли, којим занатом се баве и раде, шта највише воле да раде и једу. Зато у Врању не тражите никог ако му не знате надимак.