Кад нож замени песницу

Заказане групне туче ученика у близини школа, као и вербални конфликти који претходе физичким обрачунима малолетника различитих навијачких група нису никаква новина. Међутим, времена када су модрице настајале од песница су, чини се, одавно прошла. Све озбиљнији проблем сада су међусобни обрачуни ученика уз употребу хладног оружја, који неретко доводе и до тешког повређивања. Овакво понашање за последицу има и то да малолетници који нису склони агресивности и тучама носе оружје и друге опасне предмете ради личне заштите.

Према подацима МУП-а, од јануара до септембра прошле године у Србији, у насилничком понашању над ученицима није било погинулих, 31 ученик је тешко, а 199 њих је лакше повређено. Највише ученика је повређено у београдским школама (98), у школама у Зрењанину (25), Јагодини (20) и Крагујевцу (15). Затим следе школе у Новом Саду и Панчеву (10), а осам ученика повређено је у школама у Пожаревцу.

Највећи број повреда ученици су задобили управо у масовним тучама у којима учествује више од пет њих. Тако је у првих девет месеци прошле године забележено 30 групних туча, док су полицајци спречили 28.

Главни полицијски инспектор Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, каже за "Политику" да су поводи ових туча различити, али да је најчешће реч о међусобној нетрпељивости ученика различитих школа.

– Физички обрачуни ученика понекад су и последица ранијих вербалних сукоба и размирица. Осим тога, заказане туче ученика постале су начин за обезбеђивање популарности и својеврсне надмоћи кроз физичко "опробавање снага". Организованим сукобима ученика једне или више школа углавном претходе појединачни обрачуни после којих се заказују групне туче које за циљ имају реваншизам – каже Оливера Зечевић.

Наша саговорница напомиње и то да један број туча изазивају и бивши ђаци, који су због недоличног владања избачени из школа.

– Било је случајева да су поједини ученици, у намери да се освете другима, позивали своје вршњаке да дођу испред школе да би после наставе "свели рачуне" не само са онима због којих су дошли, већ и са недужним ђацима, који су се ту у непосредној близини случајно затекли – објашњава Зечевић.

Она је нагласила да је забрињавајуће и то, што се обрачуни са навијачима противничких екипа све чешће преносе на туче ученика у близини или испред школа. Тако је у Београду забележено 17 оваквих туча, у Крагујевцу четири, а у Краљеву и Нишу по две.

Осим међусобних физичких обрачуна ученици, понекад чак и уз помоћ родитеља насрћу и на наставнике и професоре. Оваквих напада у српским школама забележено је чак 25 и то најчешће због слабих оцена и губитка права на редовно школовање. Повређено је осам просветних радника, док је 39 пута настава била ометана бацањем петарди или лупањем у прозоре ученика и бивших школараца.

Такође, у периоду тромесечја, полугодишта и на крају школске године када се раде контролни задаци и закључују оцене ученицима, бележи се и повећан број пријава због дојава о подметању експлозивних направа у школама. Тако је полиција у првих девет месеци прошле године у образовно-васпитним установама забележила 68 анонимних дојава о подметању експлозивних направа и бомби, од чега је чак 55 ових случајева било у београдским школама. У свим случајевима реч је о лажним дојавама.

– На општу безбедност ученика и могућност да се над њима учини насиље, као и да се подстакне њихово девијантно понашање утиче и то што су поједине школе изложене утицају многобројних негативних фактора из окружења. То су угоститељски и трговински објекти у близини школа у којима се осим хране нуде и алкохолна пића младима, затим, пијаце, хотели, паркови, аутобуске и железничке станице. На овим местима се окупља велики број проблематичних особа склоних вршењу кривичних дела и прекршаја, као што су особе склоне конзумирању психоактивних супстанци, скитничењу, просјачењу и коцкању, џепароши, проститутке и остали који својим примером негативно утичу на малолетнике – каже Зечевић.

Наша саговорница напомиње да МУП Србије у сарадњи са Министарством просвете и спорта од 2002. године успешно реализује пројекат "школски полицајац", чији је циљ унапређење безбедности ученика и школског особља у образовно-васпитним установама. Тако је крајем септембра 2006. године ангажовањем 232 школска полицајца покривено 535 школа, од чега 319 основних и 216 средњих.