Међу јавом и међ’ сном

Ко је данас нормалан, је ли уопште могуће дефинисање појма нормалности у нашем друштвено-политичком миљеу у којем се сви локални "краљеви друже са лоповима", а већина, јавно или тајно "пије лекове за живце"… О томе говори документарни филм "Ехо" Марка Поповића, у целости снимљен међу групом жена пацијенткиња у болници за менталне болести "Лаза Лазаревић".
Вешто поредећи архивске телевизијске снимке наступа и иступа овдашњих политичких звезда (Николић, Илић, Јовановић, Ђилас, Коштуница...), са животним и живахним сценама свакодневице иза прозорских решетака душевне болнице, Поповић убедљиво указује на немогућност повлачења, макар и танке границе између света здравих и света "нездравих", нагонећи гледаоца да се искрено запита: "Па добро, заиста, ко је овде луд."

Идеју за овакав филм је дала, и сценарио написала, Ивана Лалић (продукција: "Архител", Лазар Лалић); у њему је могуће пратити неколико паралелних токова реалности и упознати хероине које су велика животна мука, лична трагедија и, како радо оне саме најчешће кажу, велика душевна патња, довеле међу беле зидове "Лазе-лудаје".

Упознавање са њима је и појединачно (мајка палог добровољца на Косову, бивша искушеница манастира Раваница, у детињству истраумирана млада жена, љубитељица Хермана Хесеа...) и групно, а свака од ових жена има своју личну драму, учи да се са њом носи и превазиђе је, сањајући исти сан – да се бар једна летња ноћ проведе изван болничких решетака.

И, управо се из оваквог сна наменски иницирано, али згодно и сасвим оправдано, рађа идеја о позоришној представи коју постављају и реализују пацијенткиње и болнички лекари. Групна терапија лепим, креативним и смисленим, са добрим и успешним резултатом и по филм и по оздрављење. До слободног летњег дана и ноћи, становнице "Лазе" одвела је "Несрећна Кафина" Јована Јовановића Змаја. Је ли им због тога повратак иза решетака тежи? Рекло би се да јесте, јер им са болничких телевизијских екрана поново пристиже бука са скупштинске говорнице, a у соби одјекује коментар једне од жена: "Много смо покварен народ, само што смо лепи".

У добро избалансираних 65 минута и у адекватном ритму, Марко Поповић је у филму рекао све и јасним ставом одговорио на тему. Премијера документарног филма "Ехо" била је синоћ у Музеју југословенске кинотеке.