Буџет по браћи Грим

Предизборна је кампања. Време је да, по неписаном правилу, браћа Грим посете Србију и проговоре из уста државних званичника. И по томе се наши  политичари не разликују од својих колега у свету. Али није баш да сви одреда волимо бајке.

А сабрана дела која у последњих неколико недеља стижу из Немањине 11, бар када је о економији реч, личе на штива која се завршавају реченицом: „Живели су срећно до краја живота”. Па је тако Србија земља у којој државни дуг није премашио законске оквире, па самим тим није ни презадужена, у којој се минус у каси користи за развојне пројекте, привредни раст ће бити 1,5 одсто, влада поштује фискална правила, а преговори са ММФ-ом нису прекинути.

Они који воле бајке могу да се извуку најмање два закључка: у влади седе најбољи економисти, а члановима Фискалног савета се покварио дигитрон. Јер, како год да у Министарству финансија обрачунају државна дуговања, јавни дуг никако не прелази законом дозвољених 45 одсто бруто домаћег производа.

А, опет, у Фискалном савету за целу ову годину дигитрон константно избацује више од 45 одсто. И за децембар ове године на дисплеју се појављује 50 одсто. А до 2015. године – 60 одсто. Изгледа да ни ММФ дигитроне не набавља код истог произвођача као наши државни званичници. Јер, и по њиховој рачуници – дуг ове године прелази законске оквире.

И домаћа економска јавност је у заблуди када каже да је од нивоа државног дуга много важније може ли Србија редовно да измирује своје обавезе према кредиторима. На који начин ће наша земља обезбедити пет милијарди евра за камате и покривање минуса у каси, питају се стручњаци. „На начин који је предвиђен буџетом за 2012. годину, у којем је детаљно представљен план финансирања”, кажу надлежни.

У истом оном буџету због кога ММФ није хтео да нам одобри прву ревизију аранжмана из предострожности. У коме су државне гаранције за 150 милиона евра веће од плана, а државна задуживања за 100 милиона премашују првобитни договор са Фондом. У коме је „испод црте” сакривена докапитализација Комерцијалне банке и зајам за наводњавање. Буџет који је пројектован на процени да ће БДП ове године забележити раст од 1,5, а и ММФ, и Фискални савет и НБС прогнозирају да неће бити већи од 0,5 одсто.

Мало ко верује надлежнима кад нас уверавају да преговори са ММФ-ом нису прекинути. То што прва ревизија аранжмана није одобрена и Србија не може да повуче 1,1 милијарду долара од Фонда уопште није критеријум за оцену наше добре сарадње. Ако је тако, онда браћа Грим у Србији немају шта да траже. У овој земљи и они би били незапослени. И без њихове консултантске помоћи нашим државним званичницима добро иде. Јер, иду избори.