Време за одрастање

Поводом текста ,,Контроверзе тужилачке истраге”, ,,Политика”, 24. фебруара

У потпуности се слажем са уваженим судијом Бранком Перићем који нас је детаљно упознао са функционисањем новог модела кривичног поступка у БиХ, и верујем да ни наша пракса нећебити многодругачија. Штавише, можда ће бити и више дисфункционалности него код суседа, пре свега због веће оптерећености овдашњихсудова. Једино се питам да ли је то заиста проблем, или је у питању баш супротно–почетак решавања проблема.

Посебно ми се чини значајнoм констатацијасудијеПерића да „неуки тужилац од суђења направи лакрдију”.

Неуки тужилац је, нажалост, чињеница, и то се не може променити законом. Али та се чињеница може истерати на површину и,у крајњем, последице неукости треба да трпионај ко је дозволио да неко такав штити његов интерес–а то је свакако држава, односно јавни поредак. Због чега би титулар права на правично суђење (окриљени) морао да трпи ситуацију у којој се незнање противне стране упорно прикрива и толерише, док се његов, (евентуално погрешан) избор браниоца сурово санкционише?

Овако, тужилачка страна ће барбити у ситуацији да сагледа шта не зна и да схвати да би морала нешто и да научи, а то свакако сматрам бољим од ситуације каданико, а најчешће ни сам тужилац није свестан свог незнања. Држава ће, с друге стране, морати чешће да се запита ко то и како заступа њен интерес, биће итекако кажњена за неспособност својих службеника. А јавност ће имати јасне параметре помоћу којих ће моћи да оцени способност државне власти кад је у питању рад тужилаштава. Подсетићу да у Америци тужиоци остварују своје политичке амбиције, управо после великих победа у свом основном послу, и да су те победе једино што је релевантно за оцену нечијег рада. У крајњем, то је и кључна карактеристика модерних друштава– здрава конкуренција заснована на равноправности.

Наравно, ову „американизацију” треба да прати не само квалитетније суђење већ и суштинска промена приступа судија.Не треба заборавити ни чињеницу да у америчком систему порота ипак има последњу реч. Али без обзира на то, верујем да је неспорно да ће нови закон растеретити судије–бар више неће радити туђи посао.

Зато мислим да је боље имати почетну дисфункционалност зарад будуће функционалности него стално стање њеног привида. Нови модел доприноси баш томе. Кад падну маске, свако ће показати своје лице. А атрибут неспособности промениће свог титулара– уместо државне институције, носиће га појединци.

*Адвокат