Vreme za odrastanje

Povodom teksta ,,Kontroverze tužilačke istrage”, ,,Politika”, 24. februara

U potpunosti se slažem sa uvaženim sudijom Brankom Perićem koji nas je detaljno upoznao sa funkcionisanjem novog modela krivičnog postupka u BiH, i verujem da ni naša praksa nećebiti mnogodrugačija. Štaviše, možda će biti i više disfunkcionalnosti nego kod suseda, pre svega zbog veće opterećenosti ovdašnjihsudova. Jedino se pitam da li je to zaista problem, ili je u pitanju baš suprotno–početak rešavanja problema.

Posebno mi se čini značajnom konstatacijasudijePerića da „neuki tužilac od suđenja napravi lakrdiju”.

Neuki tužilac je, nažalost, činjenica, i to se ne može promeniti zakonom. Ali ta se činjenica može isterati na površinu i,u krajnjem, posledice neukosti treba da trpionaj ko je dozvolio da neko takav štiti njegov interes–a to je svakako država, odnosno javni poredak. Zbog čega bi titular prava na pravično suđenje (okriljeni) morao da trpi situaciju u kojoj se neznanje protivne strane uporno prikriva i toleriše, dok se njegov, (eventualno pogrešan) izbor branioca surovo sankcioniše?

Ovako, tužilačka strana će barbiti u situaciji da sagleda šta ne zna i da shvati da bi morala nešto i da nauči, a to svakako smatram boljim od situacije kadaniko, a najčešće ni sam tužilac nije svestan svog neznanja. Država će, s druge strane, morati češće da se zapita ko to i kako zastupa njen interes, biće itekako kažnjena za nesposobnost svojih službenika. A javnost će imati jasne parametre pomoću kojih će moći da oceni sposobnost državne vlasti kad je u pitanju rad tužilaštava. Podsetiću da u Americi tužioci ostvaruju svoje političke ambicije, upravo posle velikih pobeda u svom osnovnom poslu, i da su te pobede jedino što je relevantno za ocenu nečijeg rada. U krajnjem, to je i ključna karakteristika modernih društava– zdrava konkurencija zasnovana na ravnopravnosti.

Naravno, ovu „amerikanizaciju” treba da prati ne samo kvalitetnije suđenje već i suštinska promena pristupa sudija.Ne treba zaboraviti ni činjenicu da u američkom sistemu porota ipak ima poslednju reč. Ali bez obzira na to, verujem da je nesporno da će novi zakon rasteretiti sudije–bar više neće raditi tuđi posao.

Zato mislim da je bolje imati početnu disfunkcionalnost zarad buduće funkcionalnosti nego stalno stanje njenog privida. Novi model doprinosi baš tome. Kad padnu maske, svako će pokazati svoje lice. A atribut nesposobnosti promeniće svog titulara– umesto državne institucije, nosiće ga pojedinci.

*Advokat