Косово није услов свих услова за Србију

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Упитан да ли би укидање такозваних паралелних српских институција на северу Косова могло да буде услов за Србију да добије датум почетка преговора, шведски шеф дипломатије Карл Билт каже да то не зна, али да се нада да ће Србија до краја године, не само добити датум почетка преговора о придруживању, већ и почети преговоре са ЕУ. У разговору за „Политику” Билт каже да на састанку Савета министара ЕУ није било сасвим јасно шта Румунија жели условљавањем своје подршке, али да му је драго да је то питање одмах решено.

Да ли мислите да је Србија овим неочекиваним румунским затезањем, на симболичан начин, почела један дуг процес у којем ће морати да лобира за сваку и наизглед лаку одлуку?

У неку руку – да, али то није ништа ново. То је ново за јавност у Србији, али је то овде уобичајено. Сећам се времена када сам био премијер Шведске и у то у време је Шведска преговарала о уласку у ЕУ тако да сам све време проводио обилазећи Европу како бих осигурао сваки појединачни корак на том путу.

У закључцима децембарског самита ЕУ наведено је да ће сарадња Београда са Приштином бити проверавана на сваком кораку Србије ка чланству у ЕУ? Да ли је тиме практично питање Косова постало за Србију услов свих услова?

Не, није. Услови су исти за сваку земљу, а постоји нешто што се зове добросуседски односи, а односи са Косовом се разматрају у тој категорији. Због тога је важно што је постигнут садашњи напредак у дијалогу Београд–Приштина а то је веома битно и за Србију. Како год дефинисали Косово, у интересу Србије је да постоји стабилност са и у оквиру Косова.

После вашег прошлогодишњег писма високој представници ЕУ Кетрин Ештон и комесару Штефану Филеу, у којем предлажете да се воде посебни разговори који се тичу севера Косова, није било јавних реакција. Зашто ЕУ не жели да расправља о Косову на такав начин?

Расправљаћемо. Прво смо морали да се усмеримо на одређена питања која су у фокусу, као што је кандидатура Србије, потом на напредак у дијалогу који се односи на односе Београда и Приштине а не на унутрашње односе на Косову. Затим нам је требало одређено време да именујемо специјалног представника ЕУ на Косову и сада имамо господина Самјуела Жбогара у Приштини тако да сада можемо да се посветимо таквим питањима.

Да ли заиста мислите да ЕУ жели да озбиљно размотри неко ново решење, као што су подела Косова или велика аутономија за север Косова?

Подела Косова не долази у обзир и то знамо. Али, сада имамо питање како да обезбедимо да људи на северу Косова живе нормално, и то је такође у интересу Србије. Чињеница да држава Србија тамо шаље новац је у реду, али се поставља питање отворености са обе стране. У једном тренутку ћемо тамо (на северу Косова) морати да имамо нове изборе и неопходно је видети како то урадити. То је веома важно, јер за решавање различитих питања неопходни су саговорници (са севера Косова), како за разговоре са међународном заједницом, тако и са Приштином.