Ромни остаје фаворит републиканаца

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Победама у Аризони и Мичигену бивши гувернер Масачусетса Мит Ромни је повратио статус фаворита у утакмици за председничку номинацију републиканаца, али начин на који је испредњачио продубио је сумње да ће у новембру успети да порази Барака Обаму.

Иако је у Аризони, западној држави која се граничи са Мексиком и где има доста проблема са илегалним имигрантима, партијског ривала Рика Санторума савладао лако (47,3 према 26,6 одсто гласова), његова победа у Мичигену, држави у којој је рођен и одрастао, и где је његов отац био гувернер у три мандата, била је много мање импресивна. Тамо је једва добацио до 41 одсто, према 38 колико је добио Санторум, бивши сенатор из Пенсилваније.

„Нисмо победили много, али јесмо довољно”, оценио је овакав исход сам Ромни, који сада, после 11 од укупно 50 излазака пред бираче републиканаца (а у неким случајевима и пред регистроване гласаче обеју партија), има укупно 6 победа и 142 делегата од, за председничку номинацију потребних, 1.144.

Санторум је досад прикупио 59 гласова за завршну конвенцију републиканаца у августу на Флориди, Њут Гингрич 32, а Рон Пол само 20.

Следеће надметање је у суботу у држави Вашингтон, на пацифичкој обали Америке, после чега следи такозвани супер уторак, један од кључних момената номинационог процеса, у којем се гласа у 10 држава.

Мит Ромни је фаворит, у том јединственом начину одабира партијског кандидата за највиши положај у извршној власти Америке, не толико због свог политичког ауторитета, него, пре свега, због тога што има највећи изборни фонд и најбољу организацију.

Прве анализе прекјучерашњег одмеравања снага у Аризони и Мичигену показују, међутим, да се републиканци још двоуме коме да поклоне поверење. Упркос кампањи коју води већ неколико месеци и потрошеним милионима долара, Ромни не успева да придобије базу америчких конзервативаца, који му замерају идеолошку колебљивост.

Не успева ни да се повеже са широким бирачким масама, које га не доживљавају као „својег”, због тога што је мултимилионер, али и зато што је у досадашњем току кампање направио неколико великих гафова који су тај утисак оснажили.

Између осталог, изјавио је да 374.000 долара, колико је прошле године зарадио од хонорара за говоре, „нису неке паре” (мада су више од седам просечних годишњих зарада), а у једној од досад 20 одржаних ТВ дебата „из рукава” је једном ривалу предложио опкладу у 10.000 долара, те се недавно похвалио како његова супруга има два кадилака.

Са друге стране, ни његов главни конкурент Рик Санторум, иако много конзервативнији, не обећава да би могао у новембру да победи Обаму. И он је склон испадима, који од њега отуђују пре свега „независне” бираче, оне чији су гласови пресудни за избор председника. Недавно је, на пример, Обаму назвао снобом зато што је младима препоручио да обавезно похађају колеџ (факултет), заложио се за веће присуство религије у јавном животу и слично.

У тренутним анкетама Обама много боље стоји од обојице: ако би избори били одржани сутра, добио би 5 одсто гласова више од Ромнија и 6 одсто више од Санторума.

Најциничнији коментар о републиканском фавориту дала је јуче колумнисткиња „Њујорк тајмса”  Морин Доуд, речима да „Ромнију треба омогућити да дошепа до номинације, како би у целости могао да се посвети поразу од Обаме”.