Имаћемо четири болнице на које ћемо бити поносни

Поводом текста,,Реконструкција клиничких центара Србије – далеко од реализације”, „Политика”, 2. марта

Архитекта Миро Урошевић, аутор текста „Реконструкција клиничких центара Србије – далеко од реализације”, сигурно зна да је за овако комплексне пројекте и у свету потребно много времена за пројектовање, чак некада и више него за изградњу. При томе је Република Србија решила да уради четири највеће болнице у исто време, имајући у виду ограничен буџет за изградњу, а жели што боље болнице за свој народ.

На тему реконструкције четири највеће здравствене установе у нашој земљи може се разговарати о томе да ли је рок који су пројектанти прихватили био нереално кратак, али чињенице су следеће: пројекат још није урађен, а да би почела изградња, потребан је завршен пројекат, оверен од стране техничке контроле, а на крају и дозвола за градњу.

Рокови су пробијени из више разлога, а пре свега због тога што главне пројекте нису испоручили италијански пројектанти. Такође, треба имати у виду и промену Закона о планирању и изградњи, који је предвидео да је за објекте висине преко 50 метара, какав је Клинички центар Србије, потребна сагласност Ревизионе комисије од 13 ревидената које формира Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. Иако је рад ове комисије сигурно успорио процес ипак је у знатној мери утицао на квалитет целог поступка, што се у случају Клиничког центра Србије показало као добро, јер је спречена изградња објекта по пројекту који би могао да доведе до рушења. У току реализације пројекта јавила се и потреба за решавањем имовинско-правних питања, која нису решавана годинама, а које је Министарство здравља успешно решавало у сарадњи са скупштинама градова и органима државне управе, што је опет захтевало одређено време.

Како је архитекта Урошевић учествовао на међународном јавном тендеру за пројектанте за клиничке центре, посебно за Клинички центар Србије, и није изабран, познаје тендерску документацију и зна да изабрани пројектанти из Италије, веома познати и успешни, како у Италији, тако и у свету, могу да потпишу пројекте, уколико добију лиценцу Инжењерске коморе Србије или ангажују локалног одговорног пројектанта који ће заједно са њима радити на пројекту. Сматрамо да није коректно говорити о локалним консултантима, који су такође реномиране српске фирме, како се не знају њихове квалификације и да су „позајмљени”.

Имајући у виду бројне непредвиђене околности које су пропратни део реализације овако великог пројекта, не бисмо се упуштали у изношење дефинитивних рокова за његов завршетак.

Да ли је исплативије срушити зграду или правити нову може се израчунати и вероватно је јефтиније направити нову зграду него реновирати стару. Алида ли је реално срушити зграду у Клиничком центру Београд од 100.000 метара квадратних која је грађена од средстава генерација наших суграђанаи зауставити рад Поликлинике кроз коју прође више хиљада пацијената дневно? О овим питањима би се отворила дискусија која може трајати годинама, а сваку одлуку је онда могуће поново критиковати. При томе, одлуци о доградњи започетих објеката претходила је студија изводљивости коју је финансирала Европска унија, а која је показала да је исплативо да се ови објекти санирају и приведу намени. На основу ове студије је и одобрен кредит Европске инвестиционе банке.

У наредном периоду очекује се завршетак главних пројеката за сва четири клиничка центра које су ревидирали руководства и запослени у клиничким центрима. Министарство здравља и Влада Републике Србије ће обезбедити средства и за опремање ових болница.

По завршетку овог пројекта верујемо да ћемо имати четири болнице у Србији на које ћемо бити поносни, да ће пацијенти у Србији моћи много боље да се лече, а запослени да раде у много бољим условима који омогућавају већу радну ефикасност.

*Директор пројектне јединице пројекта за реконструкцију четири клиничка центра