Европа на ризичној терапији ММФ-а

Трилинг инспектора ММФ-а, ЕУ и Европске централне банке трајно остаје у Грчкој. Водеће грчке државне компаније у енергетици и транспорту продају се страним приватним инвеститорима. ММФ сумња да је текући програм преструктурисања грчке привреде довољан. Бретон Вудс упозорава Европу да се више напне у обуздавању своје дужничке кризе која још угрожава опоравак светске економије.- Ова збирка најновијих вести о току најтеже кризе у Европи од Другог светског рата, већ тачно годину дана има један заједнички именитељ: ММФ у кредитној акцији са ове стране Атлантика.

Деби ММФ-а на терену најјачег трговинског блока света уприличио је прошлог марта бивши грчки премијер Јоргос Папандреу. Новембра 2009. Папандреу је открио да је нова власт у Атини од претходника наследила далеко већи буџетски дефицит од приказаног, уз спољни дуг од тадашњих 150 милијарди евра (данас већ преко 350 милијарди).

Запрепашћени Брисел месецима је потом тумарао између гнева и одбијања било какве помоћи „лењој и неодговорној Атини“. Суочен са дужничким обавезама и полупразном државном касом, Папандреу је изашао са историјским ултиматумом: „Или ће ЕУ помоћи Грчкој или ће се Атина обратити ММФ-у”, запретио је марта 2010. свргнути грчки премијер.

Интернет разглашивач „Викиликс” ове седмице тврди да је ММФ још јуна 2009. проверавао грчке финансије и у једном меморандуму прогнозирао још онда могући банкрот Атине.

Било како било, након Папандреуове претње, бивши председник Европске централне банке Жан-Клод Трише и немачка канцеларка Ангела Меркел хитро су прионули на сарадњу са Атином – али сада већ уз асистенцију ММФ-а.

Пројекат сарадње ММФ-а и ЕУ на обуздавању дужничке кризе еврозоне започео је трновитим одмеравањем дилеме: „ко води, а ко прати”.

Након краћег рвања око лидерске улоге, ЕУ је узмакла, а ММФ изашао са програмом неопходних структурних економских реформи Грчке, Португалије, Ирске, Шпаније, Италије...

Реформски рецепт ММФ-а (предуслов за нове кредите урушеној економији), познат под енглеским акронимом ESAP, језгровит је и већ виђен деценијама раније са катастрофалним последицама на терену ондашњег „трећег света”.

„Буџетски дефицит смањује се драстичним резом јавне потрошње. Императив су: хитна приватизација јавних и квазидржавних компанија и отварање тржишта страном капиталу. Раст каматних стопа постаје обавезан, као и дерегулација тржишта рада, уз кресање плата и пензија. Кандидат за кредитну помоћ дијагностицира се као економски неконкурентан, лишен иновативности у пословном планирању – чиме се кандидује за консултантску помоћ са стране...”

Грчко јавно мњење у последњој години дана јасно показује шта мисли о страном реформском програму – који је предуслов за кредите за отплату ранијег задуживања државе. Највећи синдикат полиције Грчке средином фебруара је затражио да се изда налог за хапшење Пула Томспона, представника ММФ-а у међународној инспекторској тројци која надзире финансијске токове Атине.

„Већ две године национална федерација полицијских официра Грчке упозорава да тројка нашу земљу држи на нишану, диктира и намеће мере које ће разорити социјалну кохезију нације и затрти сваку наду у опоравак грчке економије”, срочили су полицајци у (неоствареном) упозорењу.

Опседнута жељом да се ратосиља дужничке драме на периферији и окрене привредном расту, Европа још није уочила да је Грчкој наметнути ESAP, копија већ виђеног реформског рецепта ММФ-а.

Наиме, деценијама након нафташке кризе седамдесетих година прошлог века, ММФ (и Светска банка) наметали су „трећем свету” готово дословно исти реформски програм са којим се сада уочава Грчка, али и низ других држава у Европи.

Искуства ондашњег „трећег света” са ESAP-ом: од Аргентине до Зимбабвеа и Индонезије била су разорна. Земљама које су прихватиле ESАP биле су неопходне деценије да се искобељају из кредитног јарма и ослободе домаћи привредни потенцијал. Поједине земље, попут Замбије, нису се још ослободиле последица урушавања привреде, здравства, школства из златног времена рецепта ESAP.

„Реформски пакет ММФ-а и Светске банке представља кохерентни програм за економски и друштвени колапс, јер уништавају целокупно ткиво домаће економије”, проценио је још 1995. године канадски економиста Мајкл Чосудовски, председник Центра за истраживања глобализације у Монтреалу.

Какве ће поуке Европа извући из најновијег експеримента ММФ-а у еврозони?

Тања Вујић