Тониблер

Дечак има шест година. Живи у једном малом селу и ни по чему се не разликује од својих вршњака. Осим по имену. Добио га је по човеку коме, кажу поносни родитељи, "дугује слободу и спасење".
Дечак се зове Тониблер. Презива се Дајаку и одраста у селу Ракитници у Дреници, крају који Срби сматрају упориштем терориста, а Албанци престоницом бораца за слободу Косова.
Вероватно ће кад порасте имати проблема да објасни одакле му име, као што деца која су названа по доживотном председнику Југославије данас тешко могу да нађу некога ко се сећа Тита. Да ли ће се за десетак година мали Дајаку поносити својим чудним именом или ће га се стидети?

Сличан проблем – да ли да се поносе премијеровим успесима или да се стиде рата у Ираку – ових дана имају и британски коментатори, па ће некима од њих и Тониблер Дајаку послужити као аргумент за позитивне стране владавине вође "нових лабуриста". Уосталом, верују они, лично је Блер наговорио Запад да се уједини и да спречи злочине Слободана Милошевића.

У говору којим је најавио да ће се 27. јуна повући с функције, Тони Блер поменуо је и бомбардовање СР Југославије 1999. године. "У Сијера Леонеу и да би се зауставило етничко чишћење на Косову, ја сам одлучио да наша земља буде она која интервенише, она која не пролази мимо или бежи кад је густо", било је све што је британски премијер рекао о том рату, за који огромна већина Британаца мисли да је био успешан. А неки, као Макс Хејстингс, бивши главни уредник "Дејли телеграфа", тврде да је довео до катастрофе у Ираку. Он у својој колумни у "Дејли мејлу" каже да је ратом против Садама Хусеина Тони Блер нанео већи спољнополитички пораз Британији него што је била Суецка криза 1956: "Блерови почетни успеси на Косову и у Сијера Леонеу дали су му самопоуздање које се, уз његову моралну посвећеност добрим делима, завршило разочарањем и губитком стотина британских живота... Ирак ће бити главно наслеђе његове владавине."

"Грешка господина Блера била је та што је сам себе убедио да победу над Слободаном Милошевићем на Косову може да понови у Ираку", додаје Филип Стивенс у "Фајненшел тајмсу", а Дејвид Марканд у "Гардијану" пише да се од моралног политичара "налик Гледстону" који не преза да помогне другим народима премијер претворио у империјалисту који је "дискредитовао целу идеју моралног интервенционизма".

Једини коментатор који примећује да бомбардовање СР Југославије није решило ништа и да косовски проблем није решен јесте Бронвен Мадокс, која у "Тајмсу" наводи да је "Блер признао да је рат у Ираку контроверзан, али је погрешио што је само узгред поменуо Косово, које је означио као успех".

"Највеће право да тврди да је постигао мир међу зараћеним заједницама он има у Северној Ирској. Косово није ни близу тога", закључује Мадоксова.

Односно, близу је таман онолико колико памети родитеља да сину дају име Тониблер.