Демократија или територија
"Пред Србијом је у ствари избор – да буде истинска демократија или да се нипошто не одриче Косова... Време је да се Србија отворено позабави тим питањем." Овако директно интонирана препорука Србији стигла је јуче из Вашингтона, али не од званичника америчке администрације, него од саветника приштинског преговарачког тима из вашингтонског Института за мир Данијела Сервера. Ипак, могуће је да ће некоме ова његова реченица звучати као амандман на једногласно усвојену резолуцију америчког Сената којом је Србији одато признање за напредак ка демократији.
Подршка Европске уније демократским снагама у Србији уочи избора била је, несумњиво, веома значајна. Толико да је у постизборној анализи британски "Индепендент" чак закључио да је "успех ултранационалиста резултат ината бирача на позиве Запада влади да сарађује у вези са Косовом и да преда ратне злочинце".
Наравно, западне дипломате су фокусиране на демократске снаге и свакодневно их бодре да формирају владу која би добила њихову подршку у европској перспективи, тачније интеграцији у структуре ЕУ.
Услови су познати: од демократске проевропске владе тражи се да брзо отклони хашку препреку (око чега постоји сагласност демократских странака) – што би јој омогућило обнављање преговора о придруживању ЕУ. Други услов је да се од нове владе "тражи да буде конструктивна у налажењу праведног решења за статус Косова" (што подлеже различитим тумачењима међу демократским странкама у Србији). У закључцима са министарског заседања не наводи се шта би Србија у овом случају добила заузврат. Сервер, додуше, закључује да би "прихватањем неке врсте надзираног суверенитета за Косово Србија уклонила највећу препреку на путу ка релативно скором уласку у ЕУ и потпуно нормализовала односе са САД".
Европски комесар за проширење Оли Рен најавио је скори долазак у Београд. Каже да с нестрпљењем очекује сусрет с новим, проевропским вођама Србије (иако није јасно ко би нови могао да се појави). Једино што је ново јесте нестрпљење с којим Европска комисија очекује да сарађује с таквом владом, што ће јој (Комисији) омогућити да "оствари брз напредак Србије на том путу". Ренов долазак у Београд отприлике ће се подударити са Ахтисаријевим изношењем решења за статус Косова и Метохије. У региону ће у то време бити и специјални амерички изасланик Френк Визнер.
Ако подршка Запада формирању српске владе буде имало личила на постављену тезу о освајању демократије на рачун суверенитета државе, питање је које ће то демократске снаге бити спремне да освојене гласачке проценте заложе за тако скуп циљ, па макар се он звао европска перспектива. Ако, упркос свакој здравој логици, демократским снагама наметну дилему избора између европске оријентације по цену, кратко речено, издаје, број евроскептика ће порасти и у демократском блоку. А у Србији ће бити још избора.
Председник Руске Федерације изјавио је јуче да се Русија залаже за безусловно поштовање територијалног интегритета држава. Додуше, Савет Европе непрекидно критикује Русију због непоштовања демократије. Али све то код њих нема везе с територијалним интегритетом. Или, можда и има. А ни великој сили која је тренутно дубоко увучена у рат у Ираку не би се нарочито допало питање: демократија или територија?Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


