Срећа је у малим стварима

Оптимисти живе дуже, говоре резултати најновијег истраживања клинике "Мејо" у коме је учествовало више од 7.000 одраслих Американаца. Да би извели закључак о узрочно-последичној вези између оптимизма и дужине живота, психолози клинике "Мејо" пратили су ове испитанике четрдесет година и установили да су особе које су имале оптимистичан поглед на живот у младости смањиле ризик од преране смрти у наредних 40 година. У закључку ове студије такође се наводи да оптимисти живе дуже без обзира на своје здравствено стање, мање пате од депресије, у бољој су физичкој форми, више воде рачуна о исхрани и више се крећу.

Аутори овог истраживања такође су дошли до закључка да је главна разлика између оптимиста и песимиста у начину размишљања. Уопштено речено, оптимисти сматрају да су негативни догађаји пролазни и да они не сносе кривицу за њих. Песимисти, међутим, све догађаје примају к срцу, често криве себе и верују да кишни облаци на небу њиховог живота никада неће проћи. Тако особе које су велики песимисти имају чак 42 одсто већу шансу да живе краће у односу на оптимисте.

Седмица на лотоу

На питање како тумачи ове резултате који говоре и да у нашем друштву има дупло више песимиста од оптимиста, клинички психолог Маја Антончић одговара:

– Ми смо васпитавани да је срећа – коментар душе на лепе животне догађаје и да не долази "сама од себе". С друге стране, живимо у култури која фаворизује инстант задовољства – од фаст фуда до љубави за једну ноћ. Нико више нема воље да стрпљиво гради своје базично задовољство животом, када у новчанику има пластичне картице које омогућавају живот који се рекламира на билбордима.

С друге стране, сви очекујемо решење које ће, попут духа из Аладинове чаробне лампе, изменити наш свет. На пример, да добијемо седмицу на лотоу. Или, барем, повишицу плате. Или да се срећно заљубимо. Међутим, све су то краткотрајна задовољства. Након добитка на лутрији следи еуфорија, али она траје кратко и након извесног времена срећни добитници долазе на ниво животног (не)задовољства на коме су били пре добитка. Иста прича важи и за повишицу, нову љубав или неки одевни предмет с потписом реномираног модног дизајнера. Треба се присетити мудрих речи Бенџамина Франклина који је говорио да истинску срећу не доносе велики и ретки дарови богиње Фортуне, већ мале свакодневне ствари којих морамо бити свесни – објашњава Маја Антончић.

Беверли Брамет, једна од аутора ове студије, подсећа и да песимистички начин размишљања узрокује стрес, а стрес је узрочник 80 одсто болести – од кијавице до карцинома.

Њену оцену потврђују и резултати велике студије Европске агенције за сигурност и заштиту здравља на радном месту, који говоре да је стрес други по реду здравствени проблем запослених. Од њега пати тачно 42 милиона становника Европске уније, наводе аутори ове студије који додају да стрес узрокује губитак милион радних дана годишње, што уједињену Европу стаје најмање 20 милијарди евра. Истраживање је показало да 50 до 60 одсто од свих изгубљених радних дана "отпада" на стрес.

Стрес на радном месту може узроковати различите последице по здравље, упозоравају аутори ове студије, а на листи најчешћих "колатералних штета" наведени су срчани удари, рак, болести мишића и желуца, тескоба и депресија, несреће на раду, па чак и – самоубиство.

Истраживање финских научника из Института за медицину рада, које је трајало четврт века и у коме је учествовало око 12.000 људи такође је резултирало закључком да стрес удвостручује ризик смртног исхода од болести срца.

ДНК лутрија

Амерички психолог Мартин Селинџмен, кога називају Фројдом новог миленијума, у својој књизи "Учећи оптимизам" тврди да је оптимизам вештина која се учи, попут вожње бицикла или скијања. Неки су за ту вештину талентованији од других, али је сви можемо савладати – под условом да смо спремни да уложимо адекватан напор, тврди Селинџмен и подсећа да је психолог Виљем Џемс још 1900. године написао да људска бића могу изменити своје емоције и свој живот тако што ће променити свој начин размишљања.

Да ли то значи да ћемо постати оптимисти ако песимистички поглед на свет променимо за 360 степени?

– Оптимизам се не добија у ДНК лутрији – у пакету с бојом очију и коефицијентом интелигенције. Оптимизам се учи, а једна од важних лекција у овој школи живота гласи: научите да разликујете ствари у животу које зависе од вас и немојте се нервирати због ситуација и људи на које не можете да утичете. Ако променимо наш начин размишљања, променићемо сопствену личност и сопствене емоције. Још је Ајнштајн рекао да проблеме не можемо решити истим начином размишљања којим смо их створили – тврди Маја Антончић.