Уложена жалба на пресуду генералу Перишићу

Одбрана Момчила Перишића поднела је Хашком трибуналу жалбу на пресуду изречену 6. септембра прошле године, којом је генерал осуђен на 27 година затвора. Председник жалбеног већа у овом предмету је председник трибунала Теодор Мерон, који је уједно и председавајући жалбеног већа у предмету против хрватског генерала Анте Готовине.

– Перишићев предмет је једини у трибуналу који се односи на питање кривице старешине једне војске за злочине које су починили припадници друге војске, у некој другој држави – каже за „Политику” адвокат Новак Лукић, бранилац генерала Перишића.

Иако је ослобођен по тачкама оптужнице које су га теретиле за командну одговорност у вези са злочинима Војске Републике Српске у Сребреници и Сарајеву, Перишић је осуђен јер му је на терет стављено да је могао да спречи гранатирање Загреба и да казни починиоце. Одбрана сматра да је и у том случају правна ситуација иста као и са тачкама оптужнице за које је ослобођен.

– Уколико би осуда Перишића опстала, то би имало далекосежне негативне последице на међународне односе. Наиме, према закључку већине чланова судског већа, командант једне војске може бити одговоран за злочине које су починиле било које јединице било које друге нације, само на основу чињенице пружања логистичке или техничке помоћи како би се водио рат – каже Лукић.

Зато исход жалбеног поступка пред трибуналом неће бити важан само за генерала Перишића, наглашава бранилац, већ и за политичке и војне вође широм света.

Босна је водила поступак против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде у Хагу, због одговорности за злочине у Сребреници. Утврђено је да СЦГ није имала контролу над Војском Републике Српске. У том поступку пред Међународним судом правде речено је да суд нема записнике Врховног савета одбране из тог периода.

Када су коначно, на суђењу Перишићу, отворени сви записници са седница ВСО, одбрани генерала Перишића то је био главни аргумент да докаже да наша војска није имала контролу над ВРС.

– Перишић је ослобођен за било какву везу са масовним убиствима у Сребреници, а оглашен је кривим да је пружао материјалну, логистичку и кадровску помоћ ВРС и тиме помогао да она функционише као војска и да официри и војници ВРС могу да се посвете ратовању а самим тим и вршењу злочина. Суд је рекао да је у стратегији ВРС било вршење злочина, а то је као да су рекли да је ВРС била злочиначка организација – каже Новак Лукић.

Председавајући судија Баконе Молото сматрао је да Перишић није крив ни по једној тачки оптужнице и дао је издвојено мишљење на 40 куцаних страница. Надгласала су га два друга члана судског већа и Перишић је, после трогодишњег суђења, осуђен на 27 година затвора.

– Судско веће се јавно поделило. Судија Молото је чак у једном тренутку питао тужиоца Хармона да ли командант једне војске треба да одговара ако помаже рат који води друга војска. Тужилац је практично одговорио да постоје добри и лоши ратови, а да је ВРС у својој стратегији имала вршење злочина, па да самим тим помагање такве војске представља злочин – прича Лукић.

Хашко тужилаштво није се жалило на пресуду трибунала, а жалба одбране се великим делом позива управо на издвојено мишљење судије Молотоа.

„Пружање подршке Војсци Републике Српске да води рад не може и не сме да се изједначи са помагањем и подржавањем злочина почињених током рата. Пружање помоћи Перишића ВРС-у је сувише удаљено од злочина почињених током рата да би се могло квалификовати као помагање и подржавање тих злочина”, написао је судија Молото у издвојеном мишљењу и притом нагласио да само вођење рата, по Статуту трибунала, није кривично дело.

По тој логици, за помагање би могли бити оптужени и сви произвођачи наоружања које је коришћено у рату за вршење злочина, објашњава даље Молото.

– То је супротно основним принципима унутрашњег и међународног кривичног права о индивидуалној кривичној одговорности и на мала врата уводи колективну и објективну одговорност, које су одбачене у међународном кривичном праву – каже адвокат Лукић.

Судија Молото је у издвојеном мишљењу напоменуо да „записници са седница Врховног савета одбране показују да ниједан пут дискусија међу учесницима није повезивала пружање логистичке помоћи ВРС-у за извршавање злочина”.

– Записнике са седница ВСО цитирао сам три сата у завршној речи. Они су показали да власт СРЈ и ВЈ немају никакве везе са злочинима у Сребреници, као и да тадашње руководство СРЈ није имало никакву контролу, па ни утицај на војску и власт Републике Српске. То је било од пресудног значаја за ослобађање Перишића од тих тачака оптужбе, а тиме је отпала и могућност да Босна тражи ревизију поступка против Србије пред Међународним судом правде – каже Новак Лукић.

Мало је познато, истиче Лукић, да је на позив одбране сведочио и Карл Билт и да се суд позвао управо на његово сведочење када је Перишића ослободио одговорности за Сребреницу.

Одговор Хашког тужилаштва на жалбу очекује се до 20. марта, затим одбрана има право на реплику у року од 15 дана. Жалбена расправа очекује се тек крајем године, а коначна пресуда у пролеће 2013. године.