Мирна Босна

Прошле године објављен је превод зборника текстова посвећених политичким приликама у Босни и Херцеговини под насловом Сачувати мир у Босни: митови, изазови, шансе. Реч је о сабраним текстовима једанаесторо угледних аутора, углавном из Сједињених Држава и Велике Британије, који су првобитно објављени 2010. године у издању Фондације лорда Бајрона за балканске студије.

Сабране студије, међутим, не говоре само о Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској или Балкану, већ и о глобалним односима САД са другим великим државама, те о односу великих религија у политичкој реалности 21. века.

У годинама које су уследиле, говорећи о тврдњи америчке државне секретарке Хилари Клинтон о „недовршеном послу у Босни“, једанаесторо интелектуалца окренуло се темељној анализи тог „посла“ и његових протагониста. У тексту Треба ли Босни „нови Дејтон“? професор Стивен Е. Мајер, некадашњи аналитичар Ције и предавач на Вашингтонском универзитету за националну одбрану, дефинише и доказује једну од основних теза маргина америчке спољне политике, према којој стварање унитарне Босне и успостава муслиманско-бошњачке превласти уствари представља покушај компензације муслиманским државама широм света и умиривања тамошњих политичких радикала. Др Срђа Трифковић, српско-амерички историчар и политиколог, у студији под насловом „Зелена трансверзала, неоосмански контекст следеће кризе у БиХ“, изнео је становиште према коме Балкан има улогу у трансформацији Турске Републике и буђењу нових политичких кризних жаришта на Балкану, у појасу од Бихаћа, преко Новог Пазара, Приштине, Скопља до Родопских планина и Тракије.

Посебно је анализирана и улога Србије у том процесу, у светлу улоге Анкаре у односима између Београда, Сарајева и Загреба. Бивши канадски амбасадор у Београду Џејмс Бисет анализирао је у свом огледу разлике у положају и улози САД на Балкану почетком деведесетих година 20. века и данас. Аналитичар института „Кејто“ и бивши саветник председника САД Роналда Регана Даг Бандау представио је разлику односа САД према Р. Српској и Косову у чланку у чијем наслову је садржана стара-нова програмска девиза „Балкан – Балканцима“. О односима ЕУ и Босне и Херцеговине у овом зборнику писао је професор универзитета Штајнер у Тексасу Роналд Хичет.

Вилијем С. Линд, војно-политички аналитичар, уверљиво пише о новом глобалном односу снага и утицају који измењена реалност има на политичке прилике у Босни и Херцеговини. О повратку духа и програма прве Клинтонове администрације (1992–1996) у спољној политици САД, у измењеним околностима после 2008. године, у тексту „Последња америчка балканска авантура” промишљао је Џејмс Џ. Џатрас, амерички дипломата и аналитичар у Сенату САД. Текст о пракси политичке употребе геноцида у савременим САД и ЕУ, текст под насловом „Сребреница је тотем новог светског поретка“, написао је британски публициста Џон Лохланд. Новинарка и публицисткиња др Дајана Џонстон је у огледу „Крсташки рат малоумника“ анализирала политичку и економску позадину југословенске кризе и њене улоге у формулисању империјалне стратегије САД на прекретници столећа. Амерички писац и редитељ Грегори М. Дејвис сагледао је у тексту „Империјална демократија и глобални џихад“ сличности и разлике између политике САД и исламских радикала као „две верзије универзализма“.

Важан допринос овој књизи представља и додатно поглавље потекло од покојног сер Алфреда Шермана (некадашњег саветника Маргарет Тачер) „Косово, круна америчког столећа“. Шерман ту анализира прилике у државама ЕУ током протекле деценије, које су допринеле стварању србофобије и самомржње. Занимљива је Шерманова теза према којој самомржња у појединим интелектуалним и политичким круговима Запада долази као наслеђе империјалне политике тамошњих држава и одговор на немогућност да околности буду промењене, а лош развој догађаја прекинут. „Самомржњу“, чија је србофобија једна од манифестација, Шерман означава и као „емоционалну идентификацију са ретроградним друштвима и веровањима, уз негацију сопственог наслеђа, слепо саосећање са деструктивним револуционарним снагама и режимима Трећег света...”

Америчко издање зборника Сачувати мир у Босни: митови, изазови, шансе приредио је др Срђа Трифковић. Узоран превод на српски и детаљан предговор потекао је из пера Тијане Кецмановић.