Полемично паковање културне баштине

Након штампања другог издања књиге „Светска баштина Србија”, чији су издавачи Министарство културе и Републички завод за заштиту споменика културе (први пут књига је објављена 2010. године), а чија би намена требало да буде ближе упознавање дипломата, страних делегација, челнике Унеска и других мађународних институција с нашом културном баштином која се налазе на листи светске баштине, нашем листу јавио се Марко Омчикус, саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Омчикус износи мишљење да књига у садашњем облику не обавља своју основну функцију – не представља довољно јасно нашу културну баштину. Он износи низ замерки на дизајн (Nеw Dragan Sakan) оба издања, који је, према његовом мишљењу, неадекватан и лартпурлартизован, па „паковање” такво какво је скреће пажњу са самог садржаја и информација које књига нуди. Поготово у једном деликатном тренутку у каквом се Србија налази кад је у питању територија Косова и Метохије, на којој је део те баштине, додао је Омчикус.

– Писмом сам се, чим сам видео одштампану публикацију, одмах обратио тадашњем министру културе Небојши Брадићу и указао на неколико чињеница: књига је преобимна, предизајнирана, нема садржаја на почетку, нема обележен број страна, фотографије су непотписане, често су исечене неадекватно. Сам текст у књизи и квалитет фотографија нису спорни, али је начин њиховог уклапања веома споран. Свако ко је имао прилику да види како су сличне публикације радили Италијани, Мађари или Хрвати, наши суседи, могао је да схвати које су мањкавости нашег издања. На писмо никада нисам добио одговор, али сам се надао да га је неко видео и да ће се, када се буде штампало друго издање, нешто променити. Међутим, када сам добио друго издање схватио сам да се то није десило, па сам одлучио јавно да реагујем, јер сматрам да је адекватно представљање нашег културног блага најважније.

Небојша Брадић, међутим, каже да писмо о којем Омчикус говори никада није ни добио и да се, и да га је добио, ништа не би променило, јер се не слаже с његовим оценама. Књига је, како је рекао, прва која се уопште бави темом културне баштине и која је прекинула дуг период несистематизоване бриге о овом пољу. Оцењена је одлично и од стручне јавности и од челника Унеска, чак је 2010. награђена баш у домену дизајна. Признање је доделило Удружење економских пропагандиста Србије.

– Књига не само што мапира наше културно благо, већ га достојно и представља. По мом мишљењу изузетно успешно. Дело је имало низ посећених промоција, штампано је на неколико језика, прихваћено је у иностраним круговима, нико нам није дао ниједну примедбу, напротив. Стручна екипа је радила текст, фотографије и дизајн, који је, заправо, добијен као донација. На крају, сматрам да је депласирано сада, неколико година касније, говорити о свему овоме – закључио је Брадић.

Актуелни министар културе и информационог друштва Предраг Марковић, чији је уводни текст у новом издању, није имао коментар на ову тему.