"Као да купујем новине у Њујорку"

Јучерашње, другачије издање "Политике", изазвало је позитивне реакције међу редовним читаоцима нашег листа.

Директор издавачке куће "Геопоетика" Владислав Бајац био је веома нестрпљив да купи јучерашње издање, пошто је и сам десет година радио као новинар и уредник у нашој медијској кући.

– Највише ми се допада нови фонт, непретенциозан и лак за читање. Дизајн је изврстан. Мислим да је нови изглед у складу са модерним западним дизајнирањем новина. Поздрављам што се, ипак, одржала и традиција у виду сличног логотипа. Све узев, ово је одличан потез. Једино остаје да се још мало размисли о распореду текстова, треба побољшати дизајн крајева и почетака текстова. Верујем да ће се сад у ходу решити питање празнина које никада не изгледају лепо.

Добрило Николић, дизајнер, и са личне и са професионалне тачке гледишта, био је веома заинтересован за нови изглед свог омиљеног дневног листа.

– Фонт је видно узнапредовао, јер су сви досадашњи ћирилични фонтови били хибриди латиничних. Мислим да је колега Вељовић био инспирисан наслеђем наших старих писама, што ја поздрављам, јер сам заговорник особености и традиције. Када је реч о заглављу, примећујем да више није доминантно, умањена је његова видљивост и зато ће назив "Политика" бити мање уочљив. То би била моја замерка новом дизајну. Истовремено морам да напоменем да су фотографије веће и лепше и да је побољшан квалитет штампе.

Дизајнерка Маја Видаковић је одушевљена новим изгледом "Политике" јер је, по њеном мишљењу, она модернизована.

– Када сам отишла до киоска, осетила сам се као да купујем новине у Њујорку. Дизајн рефлектује традицију, "глава" на средини стране је некако елегантна, а лист је визуелно осавремењен. Мислим да су текстови као и досад јако добри, а да ће читљив фонт бити одмор за очи. Нисам пронашла замерку новом изгледу "Политике" јер сам под утиском позитивних промена.

Др Мирјана Теофановић, историчарка уметности, рекла је да не може да буде објективна јер је "Политика" новина са којом је одрастала и која је увек била у њеној кући.

– Што се тиче дизајна, увек сам сматрала да је "Политика" веома добро дизајнирана. У последње време наравно да се модернизује, али мислим да не треба ништа нагло мењати и по сваку цену бити иноватор. Изузетно ми се допао оглас који је ишао претходних дана "Политика за 29 динара". То је, на пример, сјајна страница, и по идеји и концепту може да конкурише светским новинама. Ја бих наслове још мало појачала са овим елегантнијим словима, јер наслови у новинама треба да буду агресивнији и да скрећу пажњу.

Бранислава Анђелковић, директорка Музеја савремене уметности у Београду, истиче да је било време да "Политика" осавремени свој визуелни идентитет.

– За мене је то било само питање дана, и драго ми је да нисмо дуго чекали да видимо "Политику" у духу дневних новина или недељника, како они данас изгледају у читавом свету. Не сматрам да је то ствар помодарства или праћења трендова, јер традиција тако и настаје што се према њој стално односимо, изнова и изнова. Видимо и на овој изложби у холу "Политике" како се она мењала током сто година, и не видим зашто не би наставила да се успешно мења. Чини ми се да је врло важно што је направљен оригинални фонт који у потпуности кореспондира са већ знаним визуелним идентитетом листа.

Иванка Зорић, директорка Музеја примењене уметности у Београду, подржава сваку модернизацију, али сматра да не треба занемарити дугу традицију.

– Треба водити рачуна о традицији али апсолутно бити у складу са својим временом. Увек сам за то да се ствари унапређују!

Радиша Теофиловић, извођач старе српске музике :

– "Политика" дуго траје са једним истим фонтом, и то је са једне стране навика читалаца. Нова "Политика" је проређенија и лакша за читање.

Његов брат Ратко Теофиловић каже да се у новом изгледу листа осећа мирис западног шмека, али подржава што се остало на ћириличном писму.

Миодраг Протић, сликар и оснивач музеја Савремене уметности у Београду, цени одлуку "Политике" да се модернизује и да прати свет.

– Волео бих да лист промени пропорцију текстова и да више буде заступљена култура. Спорт се прати на више страница, а култура често само на једној. "Политика" треба да се угледа на париски "Монд" за који је уметност централна ствар. У јавним говорима ретко кад је уметност подмет реченице. Тек мислим да читам нову "Политику", али видим намеру да буде комплекснија, да буде независнија, са продубљеним анализама, личним ставовима. Желим вам све најбоље, растао сам уз ваш лист, читао сам први стрип објављен на њеним страницама, а за "Политику" сам написао толико много есеја да бих могао три књиге да објавим.

Александар Рафајловић, добитник "Политикине" награде за ликовну уметност 2004. године:

– "Политика" је иначе најбоље дизајнирана новина у земљи и у том новом дизајну не мора се отићи много далеко. Сећам се када је Миро умро, париски "Монд" (који се иначе штампао само у црно-белој техници) штампао је један Мироов круг црвено. Било је прича да "Монд" никада неће имати фотографије, па се и то десило. Време се променило, па се тако мењају и ствари свуда око нас. Због брзе комуникације, немогуће је остати тврдоглав у било чему.

Чедомир Васић, ректор Универзитета уметности, један је од ретких који није баш најпријатније изненађен новим бројем 103. годишњице листа.

– Те визуелне промене нису најбољи начин да се лист унапреди. Добро је држати се традиције јер она сведочи о континуитету на којем "Политика" толико инсистира. Јовица Вељовић је урадио добар фонт који ће омогућити читљивост, што је веома важно. Важна је извесна одмереност, а слика на првој страни често вуче на сензационализам. То је вероватно диктирано тржиштем, а насловна страна је увек легитимација једних новина. Нећу да судим, али тешко је задржати старе а добити нове читаоце поготово са овим агресивнијим изгледом.

Лука Мичета, директор новинске агенције Танјуг:

– "Политика" спада у један од најпознатијих европских и светских дневника, а карактерисало ју је то што читаоцима није наметала шта треба да мисле него о чему треба да мисле. Што се тиче изгледа мислим да је модерним минимализмом сачуван и потцртан "Политикин" конзервативизам који свуда у свету краси сериозну штампу.

Југослав Влаховић, карикатуриста:

– Мени лист одлично изгледа. Велика дизајнерска имена која су гарантовала квалитет, оправдала су поверење. Примећујем да су наслови ситнији и у другом плану (поготово на странама које имају више малих наслова), али верујем да ће се ствари у ходу исправити. Генерално је учињен велики помак, направљене су новине у новини, и мислим да је повољнија ситуација за илустраторе што мене и моју браншу радује. Ствари се развијају у корист илустративних прилога и мислим да ће неки добри илустратори ту наћи своје место, пошто тако једне фино избалансиране новине траже своју препознатљивост.