Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Футуристички подухват горана Војводине

Футуристички подухват горана Војводине
Геотермално бушење за полагање четири сонде на дубини од 125 метара (Фото М. Мијушковић)

Нови Сад – Хоће ли Сремски Карловци са својом непроцењивом културно-историјском баштином остати само град-музеј, или би могли да закораче у будућност? За Покрет горана Војводине и проф. др Миодрага Радуловачког са Универзитета Илиноис у Чикагу, бившег ђака Карловачке гимназије, оваква дилема не постоји. Изградњом самоодрживе зграде са соларном и геотермалном технологијом у дворишту Еколошког центра, која већ налази примену у свету, прихватили су се озбиљног задатка, али и пионирске улоге у Србији.

Градња зграде будућности, по пројекту архитеката Лазара Кузманова и Немање Миличића, коју су, такође, подржали Министарство за просторно планирање и животну средину и Фонд за заштиту животне средине Републике Србије, покрајински секретаријати за урбанизам и енергетику, као и општина Сремски Карловци, почела је јесенас, а требало би да буде завршена до првих летњих дана.

Идеја војвођанских горана родила се у потреби за проширењем смештајних капацитета на већ постојећој локацији Еколошког центра у Улици митрополита Стратимировића број 5 у Сремским Карловцима, где је ова организација претходно откупила и детаљно реновирала кућу – споменик културе.

– Наша жеља је била да имамо зграду која ће користити обновљиве изворе и бити енергетски ефикасна. Примењени системи биће доступни на увид различитим циљним групама, које желе да сазнају више о овом типу градње.– каже за наш лист Алекса Јефтић из Покрета горана Војводине.

Радови на одрживој згради Еколошког центра почели су бушењем и полагањем четири сонде, сваке на дубини од 125 метара, које су део система за грејање и хлађење зграде. После ове, прилично захтевне фазе, уследили су грађевински радови. Објекат ће по завршетку имати приземље и два спрата са две мултифункционалне сале за презентације, спаваће собе са укупно 46 лежаја, две кухиње, клуб салу, канцеларије и помоћне просторије.

– Еколошки центар ће преко сунчевих колектора користити природну енергију за загревање топле потрошне воде. Први пут у нашој земљи биће примењен и еколошки лифт који користи биоразградиво уље. У самом пројектовању објекта су примењени добри изолациони материјали који у комбинацији са сертификованим прозорским системима обезбеђују високу енергетску ефикасност – објашњава нам један од твораца овог пројекта Немања Миличић.

Остварење несвакидашњег футуристичког задатка, ипак, тешко би било могуће без финансијске помоћи проф. др Миодрага Радуловачког, који четири деценије предаје фармакологију на Универзитету Илиноис. Овај бивши карловачки ђак, добротвор и филантроп, већ је помагао обнову и очување културне баштине на обронцима Фрушке горе. За рестаурацију чесме „Четири лава“ у центру Сремских Карловаца поклонио је 57.000 долара, а за споменик песнику Бранку Радичевићу на Стражилову 15.000 долара.

Професор је такође финансирао и обнову фасаде „Еколошког центра“ са 18.000 долара, а тренутно помаже градњу еколошке зграде са чак 115.000 долара.

– Када сам видео у каквом је очајном стању била фасада те прелепе куће, и какви су то дивни људи, посвећени племенитим нематеријалним циљевима, морао сам да помогнем. Разлози да финансирам доградњу Еколошког центра исте су природе као и све што сам до сада чинио за Сремске Карловце. Једина, мала разлика је у томе што центар овде жели да примени технологију будућности. Ово кажем стога јер не бих желео да се Сремски Карловци претворе у историјски град-музеј, већ да и даље предњаче у развоју друштва у Србији – истиче проф. др Миодраг Радуловачки.

----------------------------------------------

Вишеструка намена

Будућа зграда ће имати вишеструку намену, а осмишљена је као место потпуно опремљено за едукативне програме свих узраста из различитих области. Циљна група овог пројекта јесу пре свега млади, како из земље, тако и из целог света. Посебне теме са којима ће се посетиоци упознавати јесу вредности Националног парка „Фрушка гора“ и Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадинског рита“, као и богата културно-историјска баштина Сремских Карловаца. Овакав еколошки подухват је један од ретких на нашим просторима и има за циљ промоцију савремене еко-градње у Србији.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.