Прапочетак из ништавила

Свети Августин је још у четвртом столећу записао да "свет није сачињен у времену, већ од времена" и да је створен ни из чега. Време је започело тек када је утемељен, а Бог је вечан, изван времена.

Поједини учени људи нису одолели да у својим списима помену и следећу згоду. Када га је извесни радозналац питао "шта је Бог радио пре него што је створио васељену", ранохришћански филозоф и теолог је сместа узвратио: "Припремао је пакао за људе који постављају таква питања".

Савремена космологија нас учи да је појам времена бесмислен пре зачетка васељене. Зато се мало ко усуђивао да изучава шта је претходило Великом праску (Big Bang), страхотној експлозији у којој је рођена васељена (13 милијарди и 700 милиона година раније), из бескрајно мајушне тачке непојамно велике густине. Ако је замислимо као велики балон, он ни до дана данашњег није престао да се надувава (шири се 20 милиона километара у минуту!).

Досадашњи научни прорачуни и огледи прилично су веродостојно дочарали потоња збивања.

Стандардни модел

Теоријски физичари, космолози и астрономи су сагласни да општеприхваћена теорија, названа Стандардни модел, најубедљивије описује историју космоса, иако неколике крупне непознанице нису сасвим растумачене. Није нимало чудно што је Стивен Хокинг, по многима наследник Алберта Ајнштајна, године 1987. на скупу врхунских научних мудраца устврдио да космологија мора да одреди почетне услове који су владали до првог трена постања. Одмах после тога, закони природе (читај физике!) преузели су управљање свеколиким збивањима.

Угледни физичар Џон Вилер, кум "црних рупа" – још једне јединствене космичке појаве (локална сингуларност) – готово деценију и по раније је написао: "...нема дубљег питања од оног шта је могло да претходи Великом праску, том почетном стању бескрајно велике температуре, притиска и густине. Нажалост, данас – године 1973. – још смо далеко од решења".

Да ли је постојало ишта пре Великог праска? Како су тада изгледали простор и време?

Двојица Француза, близанци Игор и Гришка Богданов (први доктор теоријске физике, а други математике), ухватила су се у коштац с главоломном загонетком у узбудљиво написаној књизи "Пре Великог праска", која се на самом измаку 2006. појавила на нашем језику (издавач Мегатренд универзитет).

Својим мислима и једначинама уронили су у најсићушнији свет, мањи од кваркова, електрона и атома, иза непремостивог Планковог зида (10^-33) – број исписујемо са 33 нуле иза запете после нуле – најмање раздаљине између две тачке у васељени. (После те невидљиве и недосегнуте "енергетске ограде", на којој се савремена космологија зауставила, уздиже се коначна граница физичког света.) "У вртоглавом понору који почиње иза Планковог зида, у срцу таме, покренуо се бесни вихор савијајући у клупко гравитацију, простор и време", описују браћа Богданов почетак пре почетка. Васељена је толика згуснута да је цела садржана у једној јединој тачки, "у делу простора нулте запремине и бесконачне закривљености".

Стрпљиво објашњавајући шта су бројни блистави мислиоци установили, закључили су да у "срцу таме" нешто постоји – сто милијарди пута ситније од атомског језгра, нулта димензија или замишљена тачка, без величине и ван времена – чиста информација. А то значи да је сам прапочетак, претходница Великог праска, математичке природе. Својеврсни "математички код" васељене – порука утиснута у исконској нули, као што је то генетички код за људски род.

Кад су своја сазнања обелоданили, духови су се узнемирили и страсти усковитлале, нарочито међу оспораваоцима. Поборници су, за сада, у мањини, али ко зна колико ће то потрајати. Водећи светски листови и научни магазини су ову расправу једноставно крстили – афера "Богданов".

Зар само зато што су се трагачи одважно суочили с највећом тајном с којом се наука икад срела – тајном почетка времена?

Француски научници су се послужили "светлосном купом (конус)" која је – према речима славног математичара Хермана Минковског – "једини облик помоћу којег се може објаснити универзум". Ако је обрнете наглавце, лако ћете уочити да је Велики прасак отпочео у пресеку две закривљене линије, у нултој тачки. И ту је почетак физичког света који можемо да појмимо.

Да ли је било ичега уочи зачећа простор-времена (с Великим праском почео је да се обликује простор, а време да тече)?

Пре "првог датума"

Позивајући се на бројне блиставе умове и прихваћене доказе, Игор и Гришка Богданов су открили да је нешто постојало пре "првог датума". Али то није било ни материја, ни простор, ни време. Постојала је четврта димензија простора, оличена у имагинарном времену, или непатворена информација. Првотна сенка која лелуја и у нашем свету, нама блиска нула, једини траг онога што је постојало пре свемоћне експлозије.

Математичари знају да нула носи бесконачно, као што се у почетној сингуларности садржи васцела васељена. Ако ма који број поделите бесконачним – добијате нулу; уколико га помножите нулом, резултат је увек – нула. Која је граница низа бројева који постају све мањи? Једноставно – нула. Али нула подигнута на нулти степен није нула већ – јединица!

"Сваки број, све до бесконачног, произишао је из јединице, а тиме из нуле", писало је је Салемској опатији још у 11. веку.

Происходи да је топлом Великом праску претходио хладан и таман Велики прасак, закључују браћа Богданов, "којим је ни из чега настало нешто. Којим је из нуле изронило бесконачно. Из ништавила биће".

Задивљујућа духовна пустоловина у којој нас воде, исписана лепим и надахнутим језиком, као што то умеју (или су умели) Стивен Хокинг, Роџер Пенроуз, Карл Саган, која ће – због смеле претпоставке – годинама заокупљати и упућене и неупућене.

Уз двојицу врсних тумача и приповедача, у српском издању на корицама је уписан др Мића Јовановић, власник и ректор Мегатренд универзитета, за кога сазнајемо да се космологијом бави као истраживач аматер.

Завршимо врцавом досетком Вудија Алена: "Ако не могу, заиста, да знам, како је настао универзум, онда сам свој аутомобил сувише скупо платио".