Prapočetak iz ništavila

Sveti Avgustin je još u četvrtom stoleću zapisao da "svet nije sačinjen u vremenu, već od vremena" i da je stvoren ni iz čega. Vreme je započelo tek kada je utemeljen, a Bog je večan, izvan vremena.

Pojedini učeni ljudi nisu odoleli da u svojim spisima pomenu i sledeću zgodu. Kada ga je izvesni radoznalac pitao "šta je Bog radio pre nego što je stvorio vaseljenu", ranohrišćanski filozof i teolog je smesta uzvratio: "Pripremao je pakao za ljude koji postavljaju takva pitanja".

Savremena kosmologija nas uči da je pojam vremena besmislen pre začetka vaseljene. Zato se malo ko usuđivao da izučava šta je prethodilo Velikom prasku (Big Bang), strahotnoj eksploziji u kojoj je rođena vaseljena (13 milijardi i 700 miliona godina ranije), iz beskrajno majušne tačke nepojamno velike gustine. Ako je zamislimo kao veliki balon, on ni do dana današnjeg nije prestao da se naduvava (širi se 20 miliona kilometara u minutu!).

Dosadašnji naučni proračuni i ogledi prilično su verodostojno dočarali potonja zbivanja.

Standardni model

Teorijski fizičari, kosmolozi i astronomi su saglasni da opšteprihvaćena teorija, nazvana Standardni model, najubedljivije opisuje istoriju kosmosa, iako nekolike krupne nepoznanice nisu sasvim rastumačene. Nije nimalo čudno što je Stiven Hoking, po mnogima naslednik Alberta Ajnštajna, godine 1987. na skupu vrhunskih naučnih mudraca ustvrdio da kosmologija mora da odredi početne uslove koji su vladali do prvog trena postanja. Odmah posle toga, zakoni prirode (čitaj fizike!) preuzeli su upravljanje svekolikim zbivanjima.

Ugledni fizičar Džon Viler, kum "crnih rupa" – još jedne jedinstvene kosmičke pojave (lokalna singularnost) – gotovo deceniju i po ranije je napisao: "...nema dubljeg pitanja od onog šta je moglo da prethodi Velikom prasku, tom početnom stanju beskrajno velike temperature, pritiska i gustine. Nažalost, danas – godine 1973. – još smo daleko od rešenja".

Da li je postojalo išta pre Velikog praska? Kako su tada izgledali prostor i vreme?

Dvojica Francuza, blizanci Igor i Griška Bogdanov (prvi doktor teorijske fizike, a drugi matematike), uhvatila su se u koštac s glavolomnom zagonetkom u uzbudljivo napisanoj knjizi "Pre Velikog praska", koja se na samom izmaku 2006. pojavila na našem jeziku (izdavač Megatrend univerzitet).

Svojim mislima i jednačinama uronili su u najsićušniji svet, manji od kvarkova, elektrona i atoma, iza nepremostivog Plankovog zida (10^-33) – broj ispisujemo sa 33 nule iza zapete posle nule – najmanje razdaljine između dve tačke u vaseljeni. (Posle te nevidljive i nedosegnute "energetske ograde", na kojoj se savremena kosmologija zaustavila, uzdiže se konačna granica fizičkog sveta.) "U vrtoglavom ponoru koji počinje iza Plankovog zida, u srcu tame, pokrenuo se besni vihor savijajući u klupko gravitaciju, prostor i vreme", opisuju braća Bogdanov početak pre početka. Vaseljena je tolika zgusnuta da je cela sadržana u jednoj jedinoj tački, "u delu prostora nulte zapremine i beskonačne zakrivljenosti".

Strpljivo objašnjavajući šta su brojni blistavi mislioci ustanovili, zaključili su da u "srcu tame" nešto postoji – sto milijardi puta sitnije od atomskog jezgra, nulta dimenzija ili zamišljena tačka, bez veličine i van vremena – čista informacija. A to znači da je sam prapočetak, prethodnica Velikog praska, matematičke prirode. Svojevrsni "matematički kod" vaseljene – poruka utisnuta u iskonskoj nuli, kao što je to genetički kod za ljudski rod.

Kad su svoja saznanja obelodanili, duhovi su se uznemirili i strasti uskovitlale, naročito među osporavaocima. Pobornici su, za sada, u manjini, ali ko zna koliko će to potrajati. Vodeći svetski listovi i naučni magazini su ovu raspravu jednostavno krstili – afera "Bogdanov".

Zar samo zato što su se tragači odvažno suočili s najvećom tajnom s kojom se nauka ikad srela – tajnom početka vremena?

Francuski naučnici su se poslužili "svetlosnom kupom (konus)" koja je – prema rečima slavnog matematičara Hermana Minkovskog – "jedini oblik pomoću kojeg se može objasniti univerzum". Ako je obrnete naglavce, lako ćete uočiti da je Veliki prasak otpočeo u preseku dve zakrivljene linije, u nultoj tački. I tu je početak fizičkog sveta koji možemo da pojmimo.

Da li je bilo ičega uoči začeća prostor-vremena (s Velikim praskom počeo je da se oblikuje prostor, a vreme da teče)?

Pre "prvog datuma"

Pozivajući se na brojne blistave umove i prihvaćene dokaze, Igor i Griška Bogdanov su otkrili da je nešto postojalo pre "prvog datuma". Ali to nije bilo ni materija, ni prostor, ni vreme. Postojala je četvrta dimenzija prostora, oličena u imaginarnom vremenu, ili nepatvorena informacija. Prvotna senka koja leluja i u našem svetu, nama bliska nula, jedini trag onoga što je postojalo pre svemoćne eksplozije.

Matematičari znaju da nula nosi beskonačno, kao što se u početnoj singularnosti sadrži vascela vaseljena. Ako ma koji broj podelite beskonačnim – dobijate nulu; ukoliko ga pomnožite nulom, rezultat je uvek – nula. Koja je granica niza brojeva koji postaju sve manji? Jednostavno – nula. Ali nula podignuta na nulti stepen nije nula već – jedinica!

"Svaki broj, sve do beskonačnog, proizišao je iz jedinice, a time iz nule", pisalo je je Salemskoj opatiji još u 11. veku.

Proishodi da je toplom Velikom prasku prethodio hladan i taman Veliki prasak, zaključuju braća Bogdanov, "kojim je ni iz čega nastalo nešto. Kojim je iz nule izronilo beskonačno. Iz ništavila biće".

Zadivljujuća duhovna pustolovina u kojoj nas vode, ispisana lepim i nadahnutim jezikom, kao što to umeju (ili su umeli) Stiven Hoking, Rodžer Penrouz, Karl Sagan, koja će – zbog smele pretpostavke – godinama zaokupljati i upućene i neupućene.

Uz dvojicu vrsnih tumača i pripovedača, u srpskom izdanju na koricama je upisan dr Mića Jovanović, vlasnik i rektor Megatrend univerziteta, za koga saznajemo da se kosmologijom bavi kao istraživač amater.

Završimo vrcavom dosetkom Vudija Alena: "Ako ne mogu, zaista, da znam, kako je nastao univerzum, onda sam svoj automobil suviše skupo platio".