Буди се левица у ЕУ

Све очи леве европске опције упрте су ових дана у Париз, као нови центар посусталог отпора владајућем конзервативном таласу. Могућа победа социјалисте Франсоа Оланда на председничким изборима и његов долазак у Јелисејску палату, из које би се садашњи председник Никола Саркози иселио, пробудила је наду у нови пут којим би пошла Европа.

Оланд је пре два дана потврдио да ће, уколико 6. маја (други круг француских председничких избора) успе да добије више гласова од Саркозија, свакако покренути иницијативу да се измени споразум о фискалној дисциплини који су потписале 25 од 27 чланица ЕУ. Идеју француског социјалисте подржавају Сигмар Габријел, председавајући Социјалдемократске партије Немачке, Алфредо Перес Рубалкаба, лидер шпанских социјалиста, премијер Белгије Елио ди Рупо, секретар италијанске Демократске партије Пјерлуиђи Берсани...

Сви они долазе или шаљу свог представника овог викенда у Париз како би на форуму „Препород Европе”, који организују различите европске фондације склоне странкама левог центра, утврдили темеље нове алијансе. Прогресивни блок треба, како сазнаје „Политика” из дипломатских кругова блиских француским и шпанским социјалистима, да буде противтежа „конзервативном једноумљу” које у овом тренутку превладава Старим континентом.

Аналитичари сматрају да ће се брзо показати да су Ангела Меркел и Дејвид Камерон погрешили када су, изговарајући се пренатрпаним обавезама, одбили да приме Франсоа Оланда и тиме разљутили Французе који не желе да се Немачка или Британија мешају у њихово право да бирају свог председника. Сумње у ефикасност споразума о фискалној дисциплини су, по виђењу француских социјалиста, све распрострањеније. Чак и међу конзервативним владама, каква је власт шпанског лидера Маријана Рахоја, почела је расправа о погубним последицама драстичног стезања каиша. То ће пре свега одвести многе европске земље у рецесију, а стотине хиљада људи ће изгубити посао.

Оланд и његови истомишљеници у Италији, Белгији, Холандији и Немачкој сматрају да је неопходно наћи неко друго решење, с обзиром на то да овај споразум још није ратификован у већини земаља ЕУ.

Из Брисела, међутим, како јављају шпански медији, функционер који је желео да остане анониман, тврди да је „немогуће” накнадно модификовати споразум „који је потписало 25 чланица ЕУ”.

„Било би то неозбиљно играње”, сматра овај функционер и додаје да у „споразум може да се убаци само политичко размишљање о потреби да државе истовремено учине све како би оствариле економски раст и запошљавање”.

Али критика дуету „Меркози” (Ангела Меркел и Никола Саркози) и њиховим пројектима стиже из самог Берлина. Шеф немачких социјалдемократа Сигмар Габријел, који ће 2013. бити ривал Меркеловој на тамошњим изборима, рекао је у интервјуу јучерашњем „Монду” како је „фискални пакт” тек почетак на путу који треба да буде трасиран да би Европа изашла из кризе.

„Споразуму недостаје иницијатива за брже запошљавање и привредни раст”, додаје немачки социјалдемократа.

Оланд управо предлаже да се фискални пакт допуни мерама које ће подупрети солидарност и активнију улогу Европске централне банке.

„Само стезањем каиша, Европа неће моћи да пронађе правичан начин за излазак из кризе”, гласи анализа француског кандидата за председника. „То ће, напротив, изазвати већу и тежу рецесију.”

Откако је последње недеље Саркози кренуо у поход за гласовима екстремне деснице, он се по анкетама изједначио са Франсоа Оландом, али утакмица је нерешена само у првом полувремену. Већ у другом кругу, где социјалиста убедљиво води.

Уколико би успео да дође на чело Француске, Европа не би могла да окрене леђа лидеру друге економије еврозоне. Тога се управо плаши Ангела Меркел, а прижељкују поједине значајне странке у Европи.

Оланд им је прекјуче са француског Канала два, поручио да он нема намеру „никога да застрашује”, али да ће учинити све да „преусмери Европу”. Мај у Паризу биће или прекретница или још јаче учвршћивање досадашњих позиција.