Башта здравља у Орому

Суботица – Док ветар брише преко њива, нигде нема заштите, али то као да не смета Ирми и Јаношу Фарагу, који вилама, а повремено и само рукама, преврћу земљу, чисте је, одстрањују заостало суво корење и разбијају громуљице земље. Последњи је тренутак да посаде расад нане који су припремили, па зато журе. На њиви им помаже и један привредник из Краљева, на неколико дана оставио је своју фирму са стотинак запослених, а овде дошао да „шегртује“ и стекне прво знање о органској обради земље. Њихов мукотрпни рад на њиви права је слика тврдње да органска производња захтева много ручног рада.

Биофарма брачног пара Фараго налази се на излазу из села Ором поред Суботице. Формирана је на имању Јаношевих родитеља, неколико хектара су купили, још четири узели у закуп, па сада на укупно 10 хектара успевају да остваре оно што су увек планирали.

– Годинама сам радио у Немачкој, тамо сам упознао Ирму, и већ онда смо били опредељени ка здравој исхрани и намирницама које нису хемијски третиране. Када сам се вратио у земљу са Ирмом 2003. године, одмах смо знали да ћемо се тиме бавити – каже нам Јанош.

У Немачкој је завршио и школу алтернативне медицине што му је каже било потребно да би се научио здравим животним навикама. Посебно је заинтересован за јапанску акупунктуру и лечење биљкама. Уосталом, њихов салаш права је башта пуна зачинског и лековитог биља. Гаје нану, мајчину душицу, односно тимијан, и то две врсте, оригано, естрагон, бели слез, две врсте босиљка, невен, жалфију, милодух, хајдучку траву, набраја нам Јанош. Од овог зачинског и лековитог биља живи његова шесточлана породица, три кћерке, од којих најстарија, средњошколка, има 16 година, а најмлађи син тек 20 месеци.

– Од 2006. године наше имање је сертификовано за органско гајење, и сваке године смо га помало проширивали, а зауставићемо се на ових 10 хектара. Ни сам не знам колико производа годишње покупимо са њива, све зависи од врсте биља – истиче Јанош.

Без обзира на то што не зна прецизне количине убраног рода, фарма успева самостално да опстане. Овај пољопривредник објашњава да поред много ручног рада на њиви, ипак, постоје и дозвољена заштитна средства, и уз правилну негу и добре услове код неких биљака успевају да постигну и три или четири кошње годишње. Осим њиве у Орому, и код куће имају мали расадник где повремено упошљавају раднике да распореде расад. Такође и у сезони брања ангажују по неколико мештана, јер не постоји механизација која може да замени ручно брање. Пре две године локална организација „Терас“ прогласила их је за произвођача године у области органске пољопривреде. Иако се већ шест година баве пољопривредном производњом која ужива декларативну подршку државе, до сада су само за 2010. годину добили помоћ државе.

– Рекли су да ћемо добити субвенције и за прошлу годину, али нисмо добили још ништа. Почетком године инспекција је долазила да провери да ли се придржавамо правила органске производње, али за сада никакво решење о субвенцији нисмо добили. Новац добијамо „уназад“ уместо у тренутку када имамо највеће трошкове. Осим тога, сада је и курсна разлика другачија, а тако бих и ја знао да штедим као што држава штеди на нама – каже Јанош.

Органски гајено зачинско и лековито биље продаје у биотекама широм Србије и појединим мегамаркетима. У гајење биља кренуо је са идејом да га извози, али за сада су количине које нуди тржишту премале за страног партнера.

Александра Исаков