Словачка „Горила” и револуција банана

У мору великих светских тема од спорног нуклеарног програма Ирана преко крвавих сукоба у Сирији до дужничке кризе која дрма југ Европе, дешава се да у потпуности промакне и једна горила. И то горила која разбуца једну политичку сцену само тако што омогући да се чује оно што сви, у принципу, знају – политичари и тајкуни увек блиско сарађују.

Међутим, ова „добро позната” чињеница постаје права политичка бомба тек када грађани чују и виде ту нимало префињени везу политичке и економске елите у којој сви зарађују, осим плебса. Управо то се догодило протеклих месеци када је у Словачкој откривена афера „Горила”, захваљујући којој је, између осталог, бивши премијер Роберт Фицо прошле недеље освојио већину на словачким парламентарним изборима.

Када је прошлог октобра пала влада словачке премијерке Ивете Радичове, због сукоба око словачког учествовања у европским фондовима за спасавање посрнулих економија еврозоне као што је Грчка, изгледало је да ће „европско питање” бити кључно у опредељивању бирача. Међутим, у децембру је избио скандал „Горила” назван по оперативним тајним називом за транскрипте прислушкиваних састанака водећих политичара и руководилаца словачке финансијске компаније „Пента”. Према транскриптима Словачке тајне службе (СИС), скоро све странке које су биле у конзервативној влади бившег премијера Микулаша Дзуринде (1998-2006), који је председник партије десног центра СДКУ-ДС и сада одлазећи шеф дипломатије, умешане су у корупцију.

Транскрипти прислушкиваних разговора, које је засад непозната особа окачила на интернет, открили су да су се у својеврсној „сигурној кући” у Братислави састајали сувласник „Пенте” Јарослав Хашчак и бројни владини званичници, између осталих, бивши министар привреде Јирко Малчарек и шефица Националног фонда за имовину Ана Бубењикова. Мање-више, цела корупционашка сага се врти око приче колико милиона евра су који политичари или странке добили за приватизацију појединих државних енергетских и транспортних предузећа.

Иако је овај сценарио познат свим државама које су прошле транзицију из социјализма или комунизма у капитализам, цео случај је разбеснео словачку јавност и изазвао својеврсну „револуцију банана” у којем је ово воће на протестима у Братислави бацано на државне институције.

Узалуд је „Пента” претила да ће тужити оне који одржавају интернет сајт на којем су објављени транскрипти, будући да је оригиналне транскрипте и премијерка пронашла у владиним архивама. Највећу политичку цену је платила конзервативна СДКУ, чији лидери Микулаш Дзуринда и Иван Миклош, се веома често помињу у овом досијеу и то, за њих, у веома непријатним ситуацијама.

Међутим, из ове приче, чини се, нико није изашао чистих руку. Премда су словачки медији протеклих месеци на насловним странама и у ударним терминима разобличавали све детаље „Гориле”, испоставило се да нису смеле то да ураде све док „тајни извор”, који је очигледно из тајне службе, није објавио документе на интернету.

Наиме, откривено је да су ови транскрипти још 2009. кружили редакцијама појединих десници наклоњених политичких магазина, али да нико није хтео ништа од тога да објави. Додуше, можда је на такву одлуку уредника угледних недељника утицала и чињеница да словачки судови медијима разрезују поприлично високе новчане казне чак и за минорне грешке у беспрекорним истраживачким текстовима који откривају умешаност политичара и бизнисмена у корупцију. Новинари су осетили да су им одвезане руке тек када је неко из Словачке тајне службе одлучио да целу причу пусти у етар.

„Горила” је учинила да Словачком завлада згађеност над политичарима што је ишло на руку мањим странкама као што су партија „Обични људи” и „Покрет 99 одсто”. Ипак, левица је однела апсолутну победу и Фица и целу Словачку довела у ситуацију коју су већ прошле оближња Пољска и Мађарска.

Корупционашка афера „Ривин”, која се тицала корупције у доношењу закона о радио-дифузији, збрисала је својевремено социјалдемократе са политичке сцене Пољске и довела на власт конзервативну браћу близанце Качињски. И у Мађарској је објављивање снимка на којем се чује да тадашњи премијер Ференц Ђурчањ каже „Лагали смо од јутра до мрака” допринело да апсолутну власт освојио конзервативни Виктор Орбан.

Међутим, у оба случаја, борба против корупције брзо је склизнула у страну, а у први план су изашле аутократске примесе у владању премијера који нису морали да брину за већину у парламенту. То ће бити највећи изазов за словачку левицу, истиснуту на политички врх на таласу револуције банана.