Неготинка на европском трону

Неготин – Бечлијка Гордана Поповић, кћи познатих Неготинаца Александре и Томислава Петровића, добила је ових дана у Бечу престижно признање владе Аустрије и националне телевизије ОРФ, награду МИА, за све што већ две деценије, као угледан научник, чини представљајући Аустрију у свету. Са дипломом неготинске Гимназије и београдског Електротехничког факултета обрела се у Бечу 1992. године и експресно се доказала као предавач и истраживач на тамошњем Техничком универзитету, а затим се, као представница Аустрије, 2002. године преселила у Брисел, да  руководи пројектима у Европској комисији. Убрзо потом у Бечу је 2005. године постала и доктор техничких наука.

На пријему поводом овог признања Гордани Поповић лично је честитао и председник Аустрије Хајнц Фишер, а телеграми-честитке стигли су јој и из родног Неготина, затим од супруга Петра Поповића, шаховског велемајстора, нашег дугогодишњег репрезентативца, као и од синова Милана, Александра и Павла.

Са родбином ће се радовати овог лета кад поново стигне на одмор.

Новом сусрету са Горданом у њеном неготинском завичају обрадоваће се и неготински студенти који преко тамошњег Кола српских сестара добијају стипендију. Колом српских сестара од 1955. године руководи (она је и оснивач) Горданина мајка Александра, популарна Цана, угледна учитељица и библиотекарка у пензији. Гордана шаље Колу своје хонораре које добија као чланица научног савета Универзитета у Салцбургу и као предавач на универзитетима и факултетима на Малти, у Цириху, Минхену, Лијежу, Дармштату... Са 11.000 евра даровала је недавно и основце у мајчином родном Орешцу, а младе успешне задругаре из књажевачке основне школе „Димитрије Тодоровић Каплар“ повезала је са вршњацима у Бечу.

Колики је углед ове Неготинке у свету показује и то што она од 2010. године координира тимом за буџетирање пројеката у Европском савету за науку у Бриселу. У том буџету има 7,5 милијарди евра којима се финансира високонаучно истраживање.

Горданина мајка Александра и отац Томислав прославили су Горданину награду у Неготину с пријатељима и родбином. Срећни су, кажу, што је Гордана успешна у сваком погледу и што има „вансеријског“ мужа и три златна сина. Сви су у породици полиглоте (говоре течно немачки, енглески и француски) и успешни пословни људи, студенти и ђаци. Њихов мали Неготин, кажу у шали, дао је Аустрији три врхунска српска електроинжењера. Горданини и Петрови синови Милан и Александар завршавају универзитете у Кембриџу и Бечу (медицина и технологија), а најмлађи Павле међународну школу у Бриселу.

Унуци су, вели бака Цана, радни и упорни на деду Томислава, познатог неготинског и српског гинеколога који је, поред београдске, завршио и специјализацију у Немачкој. Тамо је и радио десет година и од њега је Гордана најпре добро научила немачки. Томислав је и наш истакнути стручњак у проблемском шаху, а шаховски велемајстор Петар Поповић (тада првак СФРЈ) упознао је будућу супругу Гордану када је био њен тренер у београдском Партизану. Била је трећа међу омладинкама у Србији…

Стару учитељицу, добру баку Цану ипак највише радује то што су јој сви унуци доброг здравља, што воле Србију и перфектно говоре српски. Јесу рођени у Бечу, али су их родитељи лепо васпитали. Имају и лепа српска имена…