Дугови за боља времена

На наплату робе у Србији чека се 130 дана, показује анализа Привредне коморе Србије. А закон о ограничењима рокова плаћања, који је громогласно најављен пре годину дана после пролећне реконструкције Цветковићевић кабинета, по свему судећи – сачекаће нову владу. Небројено пута најављивано доношење тог прописа, по свему судећи, неће бити могуће овог пролећа.

Држава је проблем неплаћања решила само делимично – усвајањем уредбе о ограничењу рокова плаћања на 60 дана. Проблем је, међутим, што се она односи само на републике и локалне органе који привреди дугују 4,5 милијарди динара. Јавна предузећа, која привреди дугују шест пута више новца, изузета су овом уредбом. Надлежни су њихово изузеће правдали чињеницом да су јавна предузећа много већи повериоци, него дужници, јер грађани и привреда њима дугују чак 120 милијарди динара. „Нека нас оптерете, нека не брину за нас”, негодовали су тада привредници алудирајући на то како су јавна предузећа једни другима највећи повериоци.

У Министарству економије и регионалног развоја истичу да су одмах по завршетку јавне расправе о Нацрту предлога закона о редовности плаћања, још у другој половини јануара, влади проследили предлог. Иначе, и пре него што је уредба усвојена министар економије Небојша Ћирић инсистирао је да се њено важење прошири и на јавна предузећа. Тада, међутим, у влади није било сагласности. Месецима су на релацији Министарство економије и Министарство финансија трајала натезања о томе да документ треба или не треба да се односи на јавна предузећа.

– Предлог овог прописа, нажалост, због бројних других закона који чекају на усвајање, још није стигао на дневни ред владе – објашњавају у надлежном министарству. – Ми смо учинили све што је било у нашој моћи како би се овај Предлог закона што пре нашао пред посланицима, али тренутно све зависи од владе и динамике доношења закона на коју Министарство економије не може да утиче. Очекујемо да ће се Закон наћи пред новим скупштинским сазивом и убрзо по усвајању дати конкретне резултате који ће позитивно утицати на ликвидност привреде, транспарентност у пословању и изједначавање права потраживања приватног и јавног сектора – кажу у Министарству економије.

Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, подсећа да је то током целе кризе био један од приоритетних предлога привреде.

– Позивајући се на праксу Европске уније сматрали смо да је кључ у решењу проблема неликвидности да свако почне да измирује своје обавезе. Тај проблем, нажалост, сачекаће нову владу – каже Бугарин.

Он додаје да предложени текст закона има неколико мањкавости. Прва је то што ће се односити само на дугове настале од дана ступања прописа на снагу. Што значи да ће нагомилана стара дуговања сачекати неко боље време. Могућност погодбе око рокова плаћања остала је само малим предузећима, а пропис би важио за све остале учеснике у систему. Током кризе привредници су небројано пута поновили како их мучи неликвидност, а да је у ситуацији када свако свакоме дугује држава коловођа у том врзином дужничком колу. Због тога су представници разних удружења неколико пута истицали да приликом решавања овог проблема држава мора да почне од свог дворишта. Ограничавање рокова плаћања нашло се готово на сваком од антикризних предлога који су у последњих неколико година из разних удружења привредника стизали у Немањину улицу.

А. Телесковић