Заувек збогом чаши

Добротворна организација Анонимни алкохоличари (основана у САД, 1936. године) однедавно делује и у Београду. Заслужан за то је господин Питер, средовечан Енглез, психотерапеут, одлучан човек озарен радошћу, који је намерио да помогне и нашим људима решеним да чаши заувек кажу "збогом". У Србији је 30. новембра прошле године одржан први састанак Анонимних алкохоличара на српском језику. До тада је радила само једна група странаца који бораве овде и то на енглеском језику. Основни принцип рада је анонимност, а најважнија је снажна жеља човека да остави пиће и да му се никад више не врати, као и да поштује прописани програм. Господин Питер је "алкохоличар у опоравку" који већ 20 година не пије. Своју одлуку описује сликовито: "То је као када скијаш стане на скије и упути се низбрдо снежном падином. У почетку му је лепо, ужива у свом искуству, али има времена да размисли када се пред њим укаже провалија. Не може ни лево ни десно, али може да стане. Само од њега зависи шта ће изабрати..." Образлаже свој избор: "Човек ће трајно сачувати здравље само ако активно преноси сопствена искуства другима. Према томе, циљ мојих активности у Београду је веома себичан. Преношење искустава анонимних алкохоличара је део моје личне терапије која се делом састоји и од помагања другим алкохоличарима."

Наташа Николић, координатор организације, каже да су се обраћали на више адреса с молбом да им се уступи неки простор за рад, али (уз све разумевање) нису још добили ниједан потврдан одговор. "У свету је уобичајено да установе за ментално здравље уступају просторије Анонимним алкохоличарима. У Америци, рецимо, ако неко пијан начини саобраћајни удес, суд му налаже и терапију у овој организацији..."

Сада се састају у просторијама које им је уступила Католичка црква или у стану неких од чланова. Ових дана на интернету излази њихов сајт. Чланови немају обавезу да долазе. Ово није породична терапија, јер некима не одговара присуство чланова породице. Нема никаквих папира, записника, принуде, свако се може представити другим именом, ништа се не условљава и члановима не замера. Почело је уз помоћ радио-станице 202, у ноћној емисији за лечење болести зависности. Група већ сада има довољно чланова за рад. Свако има свог "ментора", духовног оца који га води до коначног циља. Господин Питер каже да му није јасно "зашто се у Србији где има толико образованих људи још толико крије сопствени алкохолизам. Радије ће неко да се препусти болести и умре него што ће себи и другима признати да је алкохоличар." Поздравља недавну јавну изјаву познатог београдског глумца који је у емисији Авалски торањ (РТС) отворено рекао: "Ја сам алкохоличар." То је први корак.

Иначе, на путу излечења се мора прећи 12 корака и поштовати 12 традиција Анонимних алкохоличара.

У уговору који будући чланови прихватају пише: "Анонимни алкохоличари су заједница мушкараца и жена који међусобно размењују искуства, снагу и наду са циљем да реше заједнички проблем... Једини услов је жеља да се престане са пићем. Чланарина се не наплаћује, ми се сами финансирамо сопственим прилозима. Анонимни алкохоличари  немају везе ни са једном сектом, скупином, политичком или другом организацијом и институцијом; не желе да учествују у јавним расправама, не подржавају никакве циљеве нити им се супротстављају."

Корак 12: "Након духовног буђења које смо постигли као резултат свих ових корака, трудимо се да пренесемо поруку другима и руководимо се овим начелима у свим подручјима нашег живота. У 12 традиција под бројем седам пише: ’Свака група треба да у потпуности издржава саму себе, одбијајући било какве прилоге споља.’ Под бројем осам: ’Анонимни алкохоличари треба да остану непрофесионални, иако у нашим услужним центрима могу да раде професионалци.’ Под бројем 11: ’Наши односи с јавношћу више се темеље на привлачењу, мање на промоцији. Увек морамо да задржимо личну анонимност у штампи, радију и на филму...’"

Отуд не знамо пуно име и презиме господина Питера, али знамо да то што ради јесте добро, ако бар неко оствари циљ из њихових Обећања: "Доживећемо слободу и нову срећу... Разумећемо шта је то спокој и сазнаћемо шта је то мир... Престаћемо да будемо себични и бринућемо о другим људима. Нећемо више тражити сами себе... Изгубићемо страх од људи и финансијске несигурности..."

Кажу да је око два милиона људи на свету пронашло овај пут. Како ће бити у Србији?

--------------------------------------------------------------------------

Само данас

Милиони људи од Њујорка до Београда следе пут Анонимних алкохоличара ка спасењу од треће (по броју оболелих) болести савременог човечанства. У Србији има око 250.000 зависника од алкохола, не рачунајући оне за које се не зна. Господин Питер упозорава на забрињавајући податак из Светске здравствене организације: "Србија далеко предњачи у броју младих алкохоличара." Зато и њима, као и свима који то желе да чују, поручује: "Сваки дан изговорите реченицу: "Само данас нећу".