Да ли различак може да надмаши пркос

Ако је циљ Демократске странке Србије био да се о њиховом предизборном симболу, цвету различак, прича потпуно су успели у тој намери, слажу се стручњаци за маркетинг. Питање је, међутим, да ли је довољно само да се о њему прича или ће захваљујући овом цвету који, како кажу у ДСС-у, симболизује верност и љубав успети и да придобију гласаче.

Коришћење појединих биљака као предизборних симбола за Коштуничину странку није никаква новина. Подсетимо, на децембарске изборе 1993. године, ДСС је изашао са слоганом „Зрело је” док је на плакатима поред овог слогана била насликана и сазрела шљива пресечена напола како би се видела коштица. Омладина ове партије дуго је на свом сајту имала паролу „Зрело за Европу – омладина ДСС-а” са сликом две зреле шљиве на плавој позадини уоквирене са дванаест жутих звездица, изворних чланица Европске економске заједнице.

Онда су поново посегли за цветом 2000. године. Остала је упамћена акција крагујевачког одбора ДСС-а који је као симбол отпора Милошевићевом режиму у априлу 2000. године организовао акцију „Посејмо пркос по Србији”. Делећи грађанима семе пркоса чланови ДСС-а су поручивали да је пркос „омиљено српско цвеће које успева у немогућим условима, лако се преноси и брзо шири”.

 „Истина је, ДСС је својим слоганом постигао да се о њима прича. Твитер је пун прича о том цвету, разне познате личности и стручњаци се у медијима изјашњавају о тој храброј идеји, али стратешки гледано у питању је матрица коју смо много пута видели”, сматра Иван Милошевић, власник консултантске компаније МЦ2 и додаје да му то делује као да су аутор или аутори кампање одиграли на прву лопту.

Он подсећа да су попут ДСС-а, из кога поручују да су сви су исти, само они другачији, на исти начин и лидери некадашње Нове демократије представљали себе као црну овцу.

„Комуникацијски гледано, јасно је да бирачима саопштавају да су они једина права алтернатива, и овом кампањом практично иду директно на гласове Српске напредне странке. Велико је питање да ли ће у томе успети”, оцењује Милошевић.

Он каже и да му је са професионалне тачке гледишта интересантно како је један тако „плитак” предлог прошао више нивоа одлучивања озбиљне странке попут ДСС-а „која је некада умела и да победи на изборима”. Милошевић верује да је превагу код избора овог симбола однело то што је он оцењен као „слатко” или „симпатично” решење.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић дели Милошевићеву оцену да сиmбол и слоган ДСС-а за ову кампању није најсрећније изабран.

„Требало је пронаћи неки слоган који би више био по мери обичног човека. Није довољно да слоган само истакне неку политичку странку него да он ту странку представи, да заинтересује људе за њен програм и кандидате. Овај цвет није баш познат широј публици, а и више би одговарао некој еколошкој странци. Пркос је био далеко познатији и тиме и боље решење”, оцењује Станковић.

Када је реч о политичкој симболици цвећа, он оцењује да црвена ружа, коју су искористили социјалисти тешко може да буде превазиђена. Зато је уверен да покушај ДСС-а да се пронађе неко друго биље, ма колико оно одговарало некој поруци коју желе да покажу, тешко у овој кампањи, која је препуна симболике и информација, може да заинтересује некога.

„За слоган није довољно само да направи разлику између странака већ и да заинтересује неког потенцијалног бирача за ту странку. Тешко је очекивати да то може да уради цвеће које није нарочито познато и нема ту тежину у домену политичке симболике као неке друге биљке попут маслинове гранчице, која симболизује мир, или руже”, каже Станковић и додаје да му порука ове странке више изгледа као објашњавање како они сами себе виде него порука бирачима како би требало да их они виде.

Ј. Церовина